Замислимо само каква би се галама дигла да је случај обрнут, тј. да Русија од Србије захтева нешто што ће утерати мање пара у државну касу, принудити већину грађана да скупље плаћа бензин и још при томе оштети интересе, рецимо, неке заједничке српско-америчке компаније!?

И зато само храбро. Руси и Срби су две заветне нације (овде, 127-174). Биле су, јесу и увек ће бити. Во вјеки и вјеков, амин!

Оно што је интересантно је да сада видимо Русију, много, много више, па готово ентузијастичну за чланство Србије у Европској унији. Док су раније понекад знали рећи "све је на Србији" сада су много јаснији у томе и охрабрују их "само напријед". Разлог за то је што покушавају да развију Србију као њиховог потенцијалног тројанског коња унутар ЕУ, политички, али и економски

Дакле, ево могућег компромиса: радије него да се сада међусобно оптужују, Европљани би требало да кривицу баце на “Европске великане“ из прошлости. Личности као што су Кол и Делор јесу били “велики“ у другим контекстима.

За блокирање могућих оружаних акција у руској енклави с копненом границом од 400 километара већ су предвиђена четири батаљона НАТО-а плус локалне националне трупе. НАТО групу у Литванији предводи немачки контингент, коме су придодати војници из Хрватске, Француске, Холандије и Норвешке

Бољи свет активно заговарају Русија и Кина, које су први пут у историји и војно-политички и економски моћније од англосаксонског, евроатлантског Запада. А светски дил у циљу свеопштог економског просперитета, заговара и садашњи амерички председник. Свету је баш потребна «нова Јалта», са новим учесницима – Путином, Сијем и Трампом

Пре него што стигнемо до самих грађана, морамо бар поменути Удружења за заштиту потрошача. Тешко је, и мало некоректно, критиковати неког ко бар покушава да нешто уради у општем мртвилу. Међутим, њихов учинак је евидентно раван нули. Скоро да не оправдавају смисао свог постојања.

Три месеца након почетка руске инвазије, отпор Кијева је онемогућио Русију да  постигне свој првобитни циљ потчињавања Украјине, али исход рата остаје нејасан. Оно што је извесно јесте да руско-украјински сукоб доводи до неповерења међу државама ЕУ и да ће се поделе вероватно и даље продубљивати

Како се борити против свега овога? Одговори су, бојим се, банални, и незадовољавајући. Застаните. Удахните. Прочитајте још једном. Сачекајте мало. Контролишите своје емоције, или их бар будите свесни. И пре свега, и изнад свега: будите добронамерни према саговорнику.

Иван Меденица је далеко од става да је представа отворена књига, јер говорећи да су српски патриотизам и музика која га оличава укаљани ратовима из деведесетих, за чије је вођење и покретање најодговорнија Србија, само демонстрира своју идеолошку затвореност, необјективност и искључивост.