Од краја 2024. се значајно успорио раст руске привреде. Спорно је колико ће то успоравање заиста бити и да ли ће утицати на ратне или мировне напоре у погледу сукоба у Украјини.

Србија је позната по давању издашних бенефита страним инвеститорима, упркос чињеници да бројне компаније које нису у домаћем власништву дају минималне зараде и немају адекватан третман према запосленима

Лично намеравам да се попнем на главу Рио Тинту, између осталог и текстовима попут овог, све док им не видим леђа.

Само за камате на државни дуг порески обвезници Србије мораће ове године да обезбеде 1,56 милијарди евра.

Да ли загађивати сопствену околину због тога да се имућни Немци, Швеђани, Французи или Американци возе у електричним аутомобилима и да њихова деца дишу чист ваздух и пију чисту воду? Или учинити нешто друго, производити храну и чувати питку воду као вредну имовину? 

Диверзификација страних, махом „greenfield“ инвестиција, повезано и са практичном стагнацијом у еврозони од 2020, донела је несумњиву корист српској индустрији. Управо су улагања кинеских фирми доминантно генерисала динамичан раст домаће индустријске производње. Сарадња са земљом која има вишак слободних средстава и компаније које послују на високом технолошком нивоу, те су последично способне да продукују глобално конкурентан извоз, без сумње је добитна комбинација. Здрав, и чини се одржив раст српске индустрије, који од почетка 2020. знатно надмашује онај који остварује већина европских држава, може се добрим делом повезати са повећаним ангажманом кинеског капитала у нашој земљи. Са растућом присутношћу фирми из Кине у Србији уско је повезан и пораст домаћег извоза, не само у ту државу.

Предлажемо следеће: уместо да се по Србији рудари и рециклира литијум и загађује околина, да се од Јадра до Зрењанина направи цевовод који ће донети чисту домаћу воду Зрењанину и Банату

Техничке, финансијске и кадровске последице довеле би у питање енергетску независност земље, те да би последице примене ИНЕКП у садашњој форми убрзале процес промене власништва и одузимања кључних постројења и предузећа из руку грађана Србије

Економисти су годинама живели у наивном уверењу како су решили велики проблем привредних циклуса и створили нови „нециклични свету" у коме привреде остварују стабилан раст уз ниску инфлацију (тзв. great moderation)

Мале су шансе да ће се до зиме ситуација са угљем поправити. Већи ремонти на ТЕ нису у одрађени. Тешко је поверовати да ће Србија моћи да произведи много више од 80ГВх дневно струје што ни сада није довољно