Ово није земља из које извире нафта или која има морску обалу али свакако јесте земља у којој се може производити здрава храна и пружити богатој клијентели одмор у здравој, зеленој средини.

Исход чилеанског референдума има шире политичке импликације. Најпре, ради се о још једном поразу постмодерне левице која више инсистира на политици признајна различитих мањинских идентитета него на класној борби

Заиста је ван сваке памети да се нашим новцем купују аутомобили и опрема за кажњавање нас, пореских обвезника, на незаконит начин. Не сме заборавити да свако ко је незаконито кажњен има право на накнаду штете - коју ће платити они исти  који су платили и око соколово

Све наведено представља затечено стање ствари у српској интелектуалној јавности које је мање-више свима добро познато, али оно што је најстрашније у вези са овом галопирајућом деградацијом интелектуалне елите и капацитета српског друштва јесте то што овај тренд није „мимо света“, како неупућени новинари и коментатори представљају.

Да у нека давна времена нисам служио војску у околини Загреба, можда ми онако жедном и уморном та имена не би привукла пажњу и навела да бацим поглед на закукуљену етикету из које се једва могло разазнати оно што сам случајно знао, а о чему већина српских потрошача нема појма.

У мноштву наслова који прате догађања везана за забрану одласка А. Вучића у приватну посету Хрватској, посебно се издваја онај који говори да би "Вучићева свећа осветлила хрватски мрак око Јасеновца"

 Углавном, мајстори из Заставе и СДПР-а (не војници) на приказу су се опет испромашивали, исто као и у новембру прошле године. Наиме, оптички нишани се морају "наштелавати" сваки пут кад дође до случајног пада пушке или кад се једном скину због транспорта. У овом конкретном случају, мењан је калибар и цеви различитих дужина, што је неминовно довело до потпуне непрецизности оптике. Због тога су уместо мета и стављени балони у које се гађа, јер су они осетљиви и пуцају и кад метак прође близу њих 

У исто време, уместо да је дошло до динамизирања после 80-их година ХХ века, како су обећавали теоретичари неолиберализма, у пракси се десило потпуно супротно. Годишња стопа раста светске привреде у 70-им годинама износила је 2,4%, у 80-им 1,4%, у 90-им 1,1%, а у првој деценији овог века наступила је глобална економска криза.

 Још једном желим да нагласим да Украјина за нас није само суседна држава. То је неотуђиви део наше сопствене историје, културе и духовног простора. Од памтивека, људи који живе на југозападу онога што је историјски била руска земља називали су себе Русима и православним хришћанима

Приштина се обавезала да годину дана неће аплицирати за чланство у медјународним организацијама. То само по себи не би било лоше, да се Београд није обавезао да престане са кампањом отпризнавања и лобирањем код земаља које још увек нису признале “Косово” да то и у будућности не учине.