Екранизација романа Колинсове додала је целој овој причи нову димензију, омогућивши публици да повуче визуелну паралелу између диригованог, манипулативног и идеологизованог жанра „ријалитија“ и суморне и крваве глобалне стварности.

На овај начин ови избори добијају изразито референдумски значај где председник Републике по ко зна који пут кршећи Устав показује своју антидемократску природу и диктаторски начин владавине

Оно што обојица не могу да схвате јесте да новац није све. Данас, иако су одавно сишли са власти и Војислав Коштиница и Борис Тадић слободно могу да се шетају Београдом. За ову двојицу после силаска са власти нисмо сигурни да ће бити на слободи. 

Комуникација, дијалог и разумевање, распршени су у облаке интересне друштвености, да би се потом трансформисали у социјалну измаглицу у којој се разазнају само бледи наговештаји облика.

Иако се не може са сигурношћу тврдити да су западне политичко-безбедносне агентуре активно радиле на Тадићевом рушењу, готово да нема сумње да се дошло до закључка да је концентрисао превише моћи, те да би требало пружити шансу новим „припитомљеним“ играчима.

Да би се избегла глобална катастрофа, страх мора да се врати у политику и јавно мнење - у нуклеарном добу то је једина гаранција за опстанак човечанства

Не знам шта бих осећао према Александру Вучићу да сам Србин и да живим у Србији. Најважније достигнуће Александра Вучића за мене је у томе што је током његове владавине русофилство у Србији постало мејнстрим.

Шеику је тако дата могућност да се директно погађа за сваку куповину, а ако се она заврши као у случају хотела на Копаонику, тешко да ће Србија нешто овајдити од толиког његовог богатства.

Разлог да ти се овако јавно обратим је твој интервју медијима дат у Паризу у коме оптужујеш Војислава Коштуницу, мене и друге да смо криви због тога што су сепаратисти 2008. године прогласили независност Косова и Метохије. Та твоја оптужба долази после нарученог питања новинарке „Пинка“ Гордане Узелац. Претпостављам да по теби, већ за твоје време војнички поражена Србија, морала је да уђе у рат са НАТО пактом да би спречила проглашење независности сепаратиста. Како си сладак мајсторе, љуби те мајка.

Oсновни проблем у целој овој причи је то што Рат у Босни једноставно није завршен. Зато је однос и Срба, а поготово Бошњака, према Сребреници нељудски и циничан. Жртву нико не гледа као жртву, већ као оружје