Од онога "највиши у Европи", мислим џи-ди-пи, преко "највећег скока на бизнис дјуинг листи у новијој историји", до небројених самохвала о томе како је изградио више путева за неколико година власти него сви Обреновићи, Карађорђевићи, Тито, Слоба, Коштуница и Тадић, за више од два века, и то сви заједно!

Морам признати да се озбиљно колебам између васкрсле „државотворности“ Чедомира Јовановића – са све националном заставом која избија из позадине – и економско-патриотских спотова Млађана Динкића у којима Млађа грми против „партијске државе“, пљачке и нелогичности у систему ПДВ-а.

Сједињене Државе фокусирају своју спољну политику на Пацифик са циљем да изграде глобални савез који окружује Кину, како би спречио Пекинг да оспори  америчку контролу над тим делом света

 А кад се само сетим, како су наш Врховник и његово Државно Климоглавство, сложно, снажно и јуначки ошинули по оном опасном Д.Ђ (14) "чије име нико не сме да помене, а сви се праве блесави"! Оно јесте да није он цепао слику нашег првог попечитеља просвете Доситеја, пардон Шарчевића, али мора мало ту да се поради на превентиви јер, с обзиром чији је мали и ко му је кум, сигурно би и он цепао министров портре, само да му је дошао шака...

Ово није земља из које извире нафта или која има морску обалу али свакако јесте земља у којој се може производити здрава храна и пружити богатој клијентели одмор у здравој, зеленој средини.

Словене тешко можеш да победиш у рату, али зато у миру изгледа да можеш да им радиш шта хоћеш

Нажалост, Александар Вучић се у добром делу Бриселским и Вашингтонским споразумом одрекао јужне српске покрајине. Остало му је још да убеди Русе да не ставе вето у Савету безбедности па да потпише са сепаратистима узајамно признање

Кустурица није дозволио да стогодишњица Сарајевског атентата прође поред нас необележено као што је прошла сага о целокупном Првом светском рату коју смо кроз историјске уџбенике добијали у непотпуној верзији.

Госпођа Меркел и, нарочито, министар Вестервеле последњих месеци као да су се трудили да кад год за то постоји прилика доспу још мало соли на живу косовску рану. А то баш и није најпрепоручљивије у земљи у којој постоји узречица „мрзим га ко Немца“.

Великој већини је потпуно јасно какве су се епохалне промене у савременом свету већ десиле али је, ипак, нејасно шта ће се даље дешавати и како ће се актуелна криза развијати. Извориште кризе је, јасно је, амбиција Америка и њених, пре свега, европских вазала да у губитку моћи задрже доминацију у свету, али је ипак нејасно шта би Запад могао даље да предузме. Мало је рационалних могућности. Јер, то је бес немоћи.