Било би чудо када би један дан прескочио, а да не опљунеш интелектуалце који те не сматрају божанством. Зато си праву елиту прогласио лажном, јер не пристају да твоје „живо блато“ назову „суво злато“.

У исто време, уместо да је дошло до динамизирања после 80-их година ХХ века, како су обећавали теоретичари неолиберализма, у пракси се десило потпуно супротно. Годишња стопа раста светске привреде у 70-им годинама износила је 2,4%, у 80-им 1,4%, у 90-им 1,1%, а у првој деценији овог века наступила је глобална економска криза.

Побуна је почела у недељу јутро, викендом, као што се у последњој деценији и дешавају сви медијски атрактивни догађаји. Људи су пошли из срца, у доброј намери, а неко је ту искреност злоупотребио. Од нечије деце, браће и очева злотвор је промишљено направио глинене голубове, јефтино топовско месо

Српска десница није реаговала поводм Вучићевог избегавања да Јасеновац квалификује као геноцид. Десници је главни циљ негирање злочина које су починили Срби, макар то, као последицу, имало и заборав усташког геноцида

У државну историју Русије Сергије Радоњежски је ушао као човек који је успео да уједини несложне руске кнежеве и предсказао је победу Димитрија Донског на Куликовом пољу. Благосиљајући кнеза пре битке са каном Мамајем, послао је са војском и своја два најбоља монаха Александра Пересвета и Андреја Ослабју.

Госпођа Меркел и, нарочито, министар Вестервеле последњих месеци као да су се трудили да кад год за то постоји прилика доспу још мало соли на живу косовску рану. А то баш и није најпрепоручљивије у земљи у којој постоји узречица „мрзим га ко Немца“.

Још се само три ЕУ земље одупиру сиренском зову НАТО чланства – Аустрија, Ирска и Малта. То је заиста тешко, кад се узме у обзир да су сирене које им певају у ухо оклопљене, наоружане и нуклеарне

 А кад се само сетим, како су наш Врховник и његово Државно Климоглавство, сложно, снажно и јуначки ошинули по оном опасном Д.Ђ (14) "чије име нико не сме да помене, а сви се праве блесави"! Оно јесте да није он цепао слику нашег првог попечитеља просвете Доситеја, пардон Шарчевића, али мора мало ту да се поради на превентиви јер, с обзиром чији је мали и ко му је кум, сигурно би и он цепао министров портре, само да му је дошао шака...

Паризер је мера наше удаљености од реалности. Питање које стоји у ваздуху је: „Зашто се не решавају суштински проблеми грађана и друштва него се милиони радних сати троше на прежвакавање глупости које режим намерно сервира?“