Одвојеност Цркве од државе никако не може значити „зид поделе између Цркве и државе“. Историја српске државе и историја Српске Цркве тј. народа, је једна те иста историја

У аутоколонијалном делу наше јавности извршена је нормализација бестидности, а најбољи пример тога је однос према Српској православној цркви

Светогорци кажу да је Мартинос увек стајао на страни монаха, али по свему судећи, мало је вероватно да ће цариградски патријарх Вартоломеј оставити ову особу на месту управника Свете Горе јер има много ствари које "треба решити", а за то је потребан непринципијелан и бескрупулозан службеник каквих има много у залихама Стејт департмента

Одавно је позната "Доктрина америчке борбе против Истока" чији је креатор директор ЦИА Ален Далс (Allen Welsh Dulles, први цивилни директор ЦИА) у којој су наведене смернице како да се разоре традиционалне вредности које су присутне у православним земљама, тј. да се угаси национална свест њихових грађана и сломи војна моћ и дух словенских народа и њихових држава.

Лавра је, по себи, нама непојамна: не постоји пандан у нашој, српској, идентитетској географији. Можда да замислимо да у комплексу величине Врачара као општине истовремено стоје, окружени зидинама, Петрова црква, Студеница, Грачаница, Жича, Манасија, Острог, Цетиње и Храм Светог Саве и Христовог Васкрсења

Епископат СПЦ не чини услугу Вучићу подржавајући га. Напротив. Услугу би могао да му учини да га призове на покајање, на дјелатно преумљење, на поправку свога живота, и да му објасни да се човјеков живот не завршава у овом свијету, материјалном, димензионом и временом. Ако прихвати, једна душа биће спасена за вјечни живот. Ако неће, на епископату ту нема кривице

Прођоше од тада до данас многи вјекови, па нико осим данашњих проусташких скрибомана у Црној Гори, Немању није назвао окупатором него обновитељем своје дједовине Старе Дукље, а данашње Црне Горе, и објединитељем тадашњих српских земаља, осим, нажалост, Босне.

Српска Православна Црква својој духовној деци о Божићу 2022. године

Други су дошли у нашу кућу и нама пропагирају своје идеје. Поткрадају их нам, намећу их, и они хоће да нам кажу шта треба да будемо и какви треба да будемо. Ми смо они који су изложени насиљу. Силују нам памет, и силују нам душу

И наравно, много чешће греше појединци него читаве институције, нарочито оне најважније и најугледније. Зато је и у овом случају много реалније да сам у стратешкој процени погрешио ја него СПЦ, то је охрабрујућа нада и могућа утеха за моје евентуалне и прижељкиване нетачне процене, изречене у добронамерној сумњи и вођене честитим намерама