Колумне Ђорђа Вукадиновића
|
|
Ђорђе Вукадиновић
|
уторак, 29. март 2011. |
Сигуран сам да је и сам руски премијер остао помало збуњен топлином дочека, тачније речено, ерупцијом емоција и одушевљења које га је дочекало када се појавио на Маракани. И та емоција нипошто није безначајан „капитал“, само ако га се жели, уме и сме адекватно уопотребити.
|
Политички живот
|
|
Александар Дикић
|
среда, 06. април 2022. |
После ових избора ово је Иби опозиција. Ово је опозиција којој изгледа не ваља народ. Ово је опозиција која не жели да мења ни Вучића, ни себе, већ жели да промени народ. Народ је поткупљив, неписмен, склон ауторитарном начину управљања, глуп, примитиван, непросвећен
|
Преносимо
|
|
Карл Билт
|
петак, 11. мај 2018. |
![](http://www.nspm.rs/images/stories/000BEPA/Karl-Bilt(1).jpg)
Две стотине година након Марксовог рођења дефинитивно је мудро размислити о његовој интелектуалној својини. Међутим, то не треба да чинимо у слављеничкој атмосфери, већ да вакцинишемо своја отворена друштва против тоталитарних искушења која вребају у његовим погрешним теоријама.
|
Економска политика
|
|
Јован Б. Душанић
|
петак, 26. октобар 2012. |
Џ. Дејмон је водио наглашено конзервативну пословну политику, за разлику од осталих челника великих финансијских компанија који су се међусобно такмичили за престиж – ко од њих има агресивнију пословну политику и колико је спреман да улази у најризичније подухвате.
|
Савремени свет
|
|
Горан Николић
|
понедељак, 27. јун 2022. |
Са почетком рата у Украјини САД су лансирале стратегију „containment 2.0“ против Русије са до сада најобухватнијим санкцијама у историји
|
Коментар дана
|
|
Маринко М. Вучинић
|
четвртак, 28. мај 2020. |
Данас је неопходно говорити јасно, конкретно и усредсређено са отвореним указивањем на главни корен и исходиште разарања нашег друштва, а он је оличен у ауторитарном, недемократском и осионом напредњачком режиму чија је главна окосница садржана у успостављеном систему ничим контролисане личне владавине Александра Вучића.
|
Културна политика
|
|
Радојка Тмушић Степанов
|
субота, 28. децембар 2013. |
Наши неписмени дедови су наизуст знали епску поезију, ''Горски вијенац'', српске легенде, приповетке и бајке и тако су вековима и одржали златне нити српског памћења. Ја сам као дете од своје бабе Зорке, кроз епске песме чула сву историју српског рода и још пре поласка у основну школу знала ''Ко не дош'о на бој, на Косово''.
|
Колумне Ђорђа Вукадиновића
|
|
Ђорђе Вукадиновић
|
понедељак, 14. март 2011. |
Српски уметници и политички радници су годинама вежбали да се у име Србије извињавају и за што јесу и за што нису криви. Тако су политичари стицали епитет „демократског лидера“, а уметници добијали копродуцентске уговоре од регионалних и европских културних институција.
|
Политички живот
|
|
Мирослав Стојановић
|
четвртак, 24. март 2022. |
Срчано је ту „филозофију" приграбио Хитлер. Под паролом да „људска права руше државно право" отео је Чесима Судете. Његовим стопама корачао је, знатно касније, левичар и пацифиста Фишер. Грмео је: „Сме ли Уједињеним нацијама државни суверенитет да буде важнији од заштите људи и њихових права..."
|
Преносимо
|
|
Давор Лукач
|
среда, 18. април 2018. |
Илустративан пример брзоплете инвестиције СДПР је и фабрика муниције у Узићима, која је конкуренција ужичком Првом партизану. Иако је фабрика у Узићима званично отворена, њени главни погони још нису инсталирани јер се испоставило да је направљена на клизишту и да зграда тоне. Због тога купљене кључне машине и опрема белгијске фирме New Lachaussee (NLC) нису ни инсталиране. Тако се десила чудна ствар – машинама истиче гарантни рок, а да нису ни укључене.
|
|
Савремени свет
|
|
Весна Кнежевић
|
уторак, 28. јун 2022. |
Уједињена Европа је замишљена као једна таква институција са амбицијом трајања. Али из конкретне ЕУ као формализације те идеје, убрзано нестају све нијансе. Унија више не жели да буде комплексна цивилна институција, већ једноставна војна чета
|
Коментар дана
|
|
Слободан Орловић
|
петак, 05. јун 2020. |
У савременој Мађарској, почев од краја прошлог века, крајња и умерена десница отворено говоре о промени граница из неправедног Тријанонског уговора. У мађарском парламенту стотине говора посланика владајућег Фидеса (Fidesz) и Јобика (Jobbik) се, од 1990. године надаље, односило на „тријанонски диктат“
|
Културна политика
|
|
Константин Кинчев
|
четвртак, 16. јануар 2014. |
Допутовао сам у Русију и крстио се. Најмање последњих 10 година важно место у стваралаштву Алисе заузимају теме православља и словенства. 2008. године Кинчев и његови музичари су одржали на Тргу Републике у Београду коцерт под паролом Косово је Србија.
|
Колумне Ђорђа Вукадиновића
|
|
Ђорђе Вукадиновић
|
недеља, 20. март 2011. |
Сада можемо са доста извесности закључити и шта би нас чекало да је Милошевић 5. октобра био мало упорнији, храбрији или луђи – или, пак, да га његови генерали и полицајци нису онако оставили на цедилу.
|
Политички живот
|
|
Маринко М. Вучинић
|
петак, 25. март 2022. |
Они малобројни намучени Срби који су се након рата вратили у Хрватску заслужују да их заступа патриота, неко ко ће искрено бранити њихова угрожена права а то свакако није Јелена Милић
|
Преносимо
|
|
БИРН
|
субота, 28. април 2018. |
Србија је потрошила пола милијарде динара на обнављање тоалета у здравственим установама у 2016. години, показују подаци Министарства здравља које БИРН по први пут објављује.
|
Економска политика
|
|
Дејан Мировић
|
уторак, 16. октобар 2012. |
На стр. 11 и 13.Студије изводљивост о ССП између ЕУ и Косова се наводи да ЕК тесно сарађује и са такозваним Министарством за трговину и индустрију Косова. Управо то министарство треба да има важну улогу у преговорима око ССП-а истиче Европска комисија.
|
Савремени свет
|
|
Мирослав Самарџић
|
четвртак, 30. јун 2022. |
Много је компликованија ситуација када треба оценити ко у овом рату добија, а ко губи. Иако формално ратују две државе, драстично неједнаких ресурса, број индиректих учесника у сукобу далеко је већи
|
Коментар дана
|
|
Дејан Мировић
|
среда, 20. мај 2020. |
Ова правне и диппломатске чињеница указују да Ђукановић има већи утицај у Београду чак и од ЕУ. Оне нас наводе на закључак да су тачне тврдње о Беби Поповићу као неформалном министру информисања Србије и Црне Горе
|
Културна политика
|
|
Владислав Ђорђевић
|
недеља, 22. децембар 2013. |
Разлика између Срба и других штокаваца није лингвистичка него конфесионална. Стога је за утврђивање српског националног идентитета верски чинилац пресудан. Лако је разликовати Србина и Мађара по језику, али је немогуће разликовати Србина и Хрвата по језику. Стога је изградња православне верске свести кључан чинилац у изградњи српске националне свести.
|
|