Сигуран сам да је и сам руски премијер остао помало збуњен топлином дочека, тачније речено, ерупцијом емоција и одушевљења које га је дочекало када се појавио на Маракани. И та емоција нипошто није безначајан „капитал“, само ако га се жели, уме и сме адекватно уопотребити.

После ових избора ово је Иби опозиција. Ово је опозиција којој изгледа не ваља народ. Ово је опозиција која не жели да мења ни Вучића, ни себе, већ жели да промени народ. Народ је поткупљив, неписмен, склон ауторитарном начину управљања, глуп, примитиван, непросвећен

Две стотине година након Марксовог рођења дефинитивно је мудро размислити о његовој интелектуалној својини. Међутим, то не треба да чинимо у слављеничкој атмосфери, већ да вакцинишемо своја отворена друштва против тоталитарних искушења која вребају у његовим погрешним теоријама.

Џ. Дејмон је водио наглашено конзервативну пословну политику, за разлику од осталих челника великих финансијских компанија који су се међусобно такмичили за престиж – ко од њих има агресивнију пословну политику и колико је спреман  да улази у најризичније подухвате.

Са почетком рата у Украјини САД су лансирале стратегију „containment 2.0“ против Русије са до сада најобухватнијим санкцијама у историји

Данас је неопходно говорити јасно, конкретно и усредсређено са отвореним указивањем на главни корен и исходиште разарања нашег друштва, а он је оличен у ауторитарном, недемократском и осионом напредњачком режиму чија је главна окосница садржана у успостављеном систему ничим контролисане личне владавине Александра Вучића.

Наши неписмени дедови су наизуст знали епску поезију, ''Горски вијенац'', српске легенде, приповетке и бајке и тако су вековима и одржали златне нити српског памћења. Ја сам као дете од своје бабе Зорке, кроз епске песме чула сву историју српског рода и још пре поласка у основну школу знала ''Ко не дош'о на бој, на Косово''.

Српски уметници и политички радници су годинама вежбали да се у име Србије извињавају и за што јесу и за што нису криви. Тако су политичари стицали епитет „демократског лидера“, а уметници добијали копродуцентске уговоре од регионалних и европских културних институција.

Срчано је ту „филозофију" приграбио Хитлер. Под паролом да „људска права руше државно право" отео је Чесима Судете. Његовим стопама корачао је, знатно касније, левичар и пацифиста Фишер. Грмео је: „Сме ли Уједињеним нацијама државни суверенитет да буде важнији од заштите људи и њихових права..."

Илустративан пример брзоплете инвестиције СДПР је и фабрика муниције у Узићима, која је конкуренција ужичком Првом партизану. Иако је фабрика у Узићима званично отворена, њени главни погони још нису инсталирани јер се испоставило да је направљена на клизишту и да зграда тоне. Због тога купљене кључне машине и опрема белгијске фирме New Lachaussee (NLC) нису ни инсталиране. Тако се десила чудна ствар – машинама истиче гарантни рок, а да нису ни укључене.