Стога је довољно да се политичка артикулација свих протеста сада оствари кроз ступање у акционо садејство студената и народа у протестима и опозиционих странака, како би се убрзали процеси који треба да доведу до образовања прелазне Владе са јасно ограниченим мандатом и у временском и у садржинском смислу

Медијска хајка коју су НАТО медији започели одавно у Србији има своје дубоке психолошке коријене: сваљујући кривицу на "Босанце" и "оне тамо преко", шаље се лажна порука о томе да је за проблеме друштва крив заправо само "онај други", "примитивни", презрени дођош

Да ли због нашег „бунтовничког“ карактера, честих и бројних злоупотреба власти и корупције која је у прошлости, као и данас прожимала све делове друштва тек студентски и грађански протести у Србији имају дугу историју...

Они који су својим утицајем или директним нечињењем омогућили да дивља градња  у Србији буде бизнис чији се приходи мере цифрама у порнографској индустрији  систематски су ,организовано, у суизвршилаштву  у дуготрајном периоду суспендовали закон и правни поредак Србије ?! 

Да се не лажемо, то да се поштује Устав и начело поделе власти, и да „институције раде свој посао“, у данашњим српским условима ЈЕСТЕ политика и јесте „субверзиван“, опозициони и антирежимски став

Након Новог Сада и Крагујевца, величанствених окупљања на Славији и Аутокоманди неминовно се намеће да ће велико окупљање у Београду дати коначни одговор да ли смо заиста спремни да спроведемо ефикасну и делотворну политичку артикулацију студентских захтева протеста

Србија од пада надстрешнице у Новом Саду 1. новембра прошле године није иста земља.

Одговорност медија који себи придају одређење да су „независни и објективни“ тим већа, јер без обзира на позивање на „узвишене европске вредности“ и „медијске стандарде“ остају везани за идеолошку концепцију коју заступају, не отварајући простор за шири и комплекснији друштвени и политички дијалог

Остаје средње политичкоправно решење – „прелазна влада“. Она је „прелазна“ јер би имала задатак да води државу у краћем, прелазном периоду током којег би створила услове за одржавање поштених избора

Данас, бити за побуњене студенте и бити за Србију је једно. Сламање тираније и слобода Србије не само да је наш једини задатак, који брише међугенерацијски јаз, већ и наш једини пут