Све наведено представља затечено стање ствари у српској интелектуалној јавности које је мање-више свима добро познато, али оно што је најстрашније у вези са овом галопирајућом деградацијом интелектуалне елите и капацитета српског друштва јесте то што овај тренд није „мимо света“, како неупућени новинари и коментатори представљају.

Срби су у финале последњег века ушли неприпремљени, са вишком претенциозности и мањком познавања противника и околности. А и геополитичка срећа која нас је пратила током већег дела овог периода окренула нам је леђа. Распоред мечева је био неповољан, судије ненаклоњене, а противници мотивисанији.

Једна од главних покретачких сила глобализације су технолошке промјене које умањују значај удаљености. Те промјене остају. Глобализација није завршена. Можда је само постала другачија од оне какву ми желимо.

Кренуло је 24. марта у 19:41. Тог јутра су немачке новине, наравно, освануле не знајући да ће кренути. Писале су да траје „одбројавање“. Следећег дана је то била готово једина тема. Коментатори су махом имали разумевања, у врхунско мерило је аванзовала потреба да НАТО очува „веродостојност

Вероватно је и овакав раст спољнотрговинског дефицита  (као и буџетски дефицит и дужничка криза праћена социјалним немирима у јужним земаља евро зоне), довео до негативног става Варшаве у вези са усвајањем евра као званичне валуте. Пољска је одустала од ранијег плана да уведе евро у 2012. години.

Не бирајући речи, не ограничавајући се ни, што би се од човека његовог звања очекивало, уз избегавање језика мржње, он, Радош Љушић обрушио се на академика Миру Радојевић, приземним, уличарским и бестијалним речником

Развлашћивање Вучића ће се наставити, показују преговори између власти и опозиције који се одвијају уз посредство ЕУ од 1. марта. Да би се сакрила та чињеница ови преговори су нетранспарентни за јавност

Али, у исто време, не смемо пропустити и да афирмишемо и наше српско становиште које је посебно важно када се разматрају овако изузетно важна историјска питања као што су узроци настанка Првог светског рата.

Чак и овако девастирани и полуокупирани имамо понешто да понудимо и чиме да припретимо. А поготово тих адута има у разговору са бившом југословенском браћом – Словенцима и Хрватима, који су са својим производима за последњих десет година преплавили Србију.

Налази из најновије обимне анализе Светске банке јасно указују да би наредних 10 година могло донети најспорију стопу раста за глобалну економију у последњих неколико деценија. Просечно повећање БДП-а ће износити скромних 2,2% до 2030. године, и то под условом да се не остваре бројне прогнозе о надолазећој рецесији и глобалној финансијској кризи, што је са банкротством многих банака у земљама Запада током марта 2023. постало врло вероватно. Пријекције су да је за глобалну економију наредна деценија – изгубљена.