Кина постаје економски најмоћнија, док наставља да се идентификује са народима глобалног југа. Њена историјска визија је оспоравање западне доминације и aфирмација будуће инклузивне светске културе. То указује на озбиљно настојања Кине да оствари глобално лидерство

За разлику од Јова Бакића, мени се јавља да ће Врховник, немајући излаза, чак и без револуције / контрареволуције, не само исфингирати, него ће, ако правилно процени да другога повољног решења за њега и његове нема - ПРИХВАТИТИ ПРАВИ ПРАВЦАТИ ДИЈАЛОГ! Шта више, није немогуће да га и САМ ИНИЦИРА!

Али, прави економски слом Естонија доживљава 2008 . године. Само у периоду 2008-2009. године БДП је опао за око 19%. Такође, БДП се по глави становника смањио за око 3.000 долара у периоду 2007-2009. Индустријска производња је опала за око 24,3% 2009. Извоз је 2009. године опао за око 25%.

Можда се баш Орвелу, још оно ономад, „јавио“ прави датум нашег „утапања“ у ЕУ или у нешто друго (баш та, а не 2030. година која је тренутно у оптицају и коју и сам Врховник назива „само лепим жељама“)

Драгачевац отеловљује несаломиви дух Српства, оног које зна да слобода нема цену, и да са њом нема трговине

Вероватно је и овакав раст спољнотрговинског дефицита  (као и буџетски дефицит и дужничка криза праћена социјалним немирима у јужним земаља евро зоне), довео до негативног става Варшаве у вези са усвајањем евра као званичне валуте. Пољска је одустала од ранијег плана да уведе евро у 2012. години.

Хоћемо, дакле, боље материјалне и медицинске услове у свим породилиштима, бесплатне уџбенике, превоз и ужину за све ђаке, као и бесплатан вртић, али опет – не само у Београду, већ у читавој Србији, хоћемо бољи материјални статус просветних и здравствених радника

Кукњава, запомагање, јадиковка председника Србије за још једним министарским местом у сепаратистичкој влади самопроглашене републике Косово је сумрак државне и националне политике Александра Вучића

Али, у исто време, не смемо пропустити и да афирмишемо и наше српско становиште које је посебно важно када се разматрају овако изузетно важна историјска питања као што су узроци настанка Првог светског рата.

Срби су у финале последњег века ушли неприпремљени, са вишком претенциозности и мањком познавања противника и околности. А и геополитичка срећа која нас је пратила током већег дела овог периода окренула нам је леђа. Распоред мечева је био неповољан, судије ненаклоњене, а противници мотивисанији.