Да ли актуелни председник државе Александар Вучић и министар спољних послова Ивица Дачић могу да стигну до решења за Косово и Метохију кршећи постојећи, важећи Устав Србије?

Ни једна од ових мера није никакав „рат“, али јесте јасан знак да вам је озбиљно стало до свог територијалног интегритета и да сте спремни да се за њега озбиљно заложите. У противном, немојмо да се фолирамо и даље „кувамо жабу“ звану српско јавно мњење. Хајде да лепо учинимо оно што нам ЛДП и Б92 предлажу сво време.

Будуће америчке војне интервенције су вероватне, али скупи неуспеси нису неизбежни.Ефикаснија политика захтева од Вашингтона да преиспита своје виђење војне интервенције. То није лек за све болести  већ специјално оруђе које је најбоље користити штедљиво и пажљиво.

 Привођење 150 лица са полицијским досијеима за телевизију, увођење доживотне робије, долазак у Београд предсједника Русије Владимира Путина, скора турнеја Александра Вучића по свим окрузима, чаршијске гласине о скором повлачењу премијерке Ане Брнабић, вулгарни напредњачки спот против Драгана Ђиласа и Вука Јеремића као директан продужетак кампање за београдске изборе... Да ли је све побројано и још понешто покушај предсједника Србије да пропагандно-политичким пресингом амортизира ефекте протеста грађана широм земље или најава нових редовних ванредних парламентарних избора?

Обамина економска политика се ни по чему не разликује од деценијске социјалне демагогије у Србији. Проблем незапослености решава се тако што се вештачки креирају радна места на буџету, исто што се овде ради од СФРЈ.

Ови Протести побуњених и огорчених грађана су велика историјска шанса да се ово сада заробљено друштво ослободи насиља, бахатости, примитивизма, антидемократског ,ауторитарног начина  личне владавине у коме је погажено људско достојанство

Вучић не негира да ће применити члан 15 Вашингтонског споразума којим се обавезао да се неће противити чланству Косова у УН. Србија би самим уласком Косова у УН de iure признала Косово и без успостављања формалних дипломатских односа

Све већа популарност Кристијана Голубовића је еклатантан пример како медијско кривотворење реалности и инструментализација јавног сервиса могу позиционирањем дискурса лошег момка, довести дотле да управо то лоше, може бити и добро. Врло добро.

Дестине хиљада људи маршира већ недељама београдским улицама, али то још увек не значи да је почео Вучићев крај. После изборне крађе 1996. демонстрације против Милошевића трајале су месецима, али режим није пао

Иако мислимо да знамо у каквој друштвеној клими живимо, ипак смо затечени количином мржње и беса која је истог секунда када је објављено да је изабран 46. патријарх СПЦ, покуљала као гној  по свим друштвеним мрежама и разноликим медијима