Ђелић се томе супротставио. Он се пожалио да Кацин „нема уравнотежен и непристрасан однос према Србији”. На то је Кацин узвратио правом салвом понижавајућих коментара. Оптужио је Ђелића, који је потписао ССП, да је „показао да не разуме процес придруживања”.

Највећа политичка дебата данашњице води се о „неодложној потреби“ за јединственом глобалном економијом, њеним последицама по радна места, демократију, људско благостање, културну разноликост, еколошки утицај. Прогресивисти, односно левичарски усмерени критичари глобализације сматрају да је она наметнута од стране богатих, те да није била демократски избор људи света

Његов "разговор с народом Спенсу", на дан свете Петке коју, беспризорно, Његова странка виделиста својата као своју "заштитницу", личио је на репризу репризе, као оне две ТВ серије "Бољи живот" и "Срећни људи", што се, свако мало, смењују на првом каналу медијске јавне куће

Као у свим државама новим чланицама ЕУ из источне Европе ,дошло је и до масовног исељавања становништва. Млади и образовани дословно беже у западни део ЕУ где раде најтеже послове. Истовремено пада и наталитет у овој држави .Све се то одражава на број становника.

 Изгледа да је тај човек, ма шта о њему мислили, ипак некако незгодан. Изгледа да је почео да смета. Незгодан је, ваљда, зато што му се не може пребацити да је диктатор, као оном пре њега. Не могу му се пребацити ни ратни злочини. Не може се ни купити, некако је задрт. Ухватио се Косова 2004, таман кад су на њега сви заборавили.

У таквим околностима, Путин не би могао ништа да добије уколико би се упустио у крваву освету која би довела до великог броја руских жртава и поткопала руске ратне  активности у Украјини. Напротив, Путин је победио  показујући великодушност

 Нека виси Педро!

Сличан пример постоји и у Алексинцу, а након поништене продаје, фабрика за производњу бетонских стубова и трафо станица "Бетоњерка" је сложним радом за само четири месеца успела да вишеструко смањи нагомилане дугове и уговори послове за за ЕПС за целу годину.

ДСС иде у опозицију уздајући се да нова влада неће дуго трајати. Људи из те странке изгледа мисле да ће се мало „одморити” у опозицији, па ће се опет, за годину две, наћи у министарским фотељама. Да ли је то баш тако? 

И док немачке политичке, културне и друштвене елите међусобно испаљују идеолошке стреле ратујући око грејања на гас, ограничења брзине на путевима, вегетаријанских оброка, родних идентитета и родно сензитивног језика, мало ко примећује да немачко друштво само прецизно копира амерички културни рат у којем већ годинама ратују лево-либералне елите предвођене Демократском странком, с једне стране, и популистичко-конзервативне елите предвођене Републиканском странком, нарочито оним делом који подржава Трампа, с друге стране. Овај рат подупиру одговарајуће медијске групације, а његова последица је, поред осталог, раст десничарске Алтернативе за Немачку, која је постала друга најјача политичка снага Немачкој.