Потписивање примирја између Јерменије и Азербејџана поводом Нагорно-Карабаха уз посредовање Руске Федерације показује пуну вредност међународног права којег се Азербејџан држао задњих 30 година. После три деценије Азербејџан је изашао на међународно признате границе које нико на свету не може да му оспори.

Чланство у ЕУ не гарантује економско благостање, а примери за то су Португал, Ирска, Италија, Грчка, Шпанија, па и Словенија. Да и не помињемо случајеве Бугарске и Румуније.

Наведена Декларација од 02. маја 2023.године, представља наставак политике предаје, са несагледивим последицама. Међутим, начињени кораци, јасно указују да су процеси у тој мери одмакли да више нису реверзибилни. Уосталом, ако се српско друштво помирило за признањем тзв. Косова, зар је проблем у обештењу тзв. Косова

Новинар није центар новинарства, он не би смео да постоји сам за себе, он је мост који спаја вест са онима који траже вест. Уколико сви, и његови гости и његови читаоци/гледаоци буду ту само да би играли око њега и због њега, новинарство као професија губи смисао. А ако неког занима нешто друго, постоје професије колумниста, новинарски аналитичар, есејиста, критичар...

Основни узрочник кризе се свесно прећуткује, а он се налази у злоупотреби долара као светске резервне валуте. САД су користећи своју економску, политичку и војну моћ могле да наметну осталом свету масовно коришћење долара и после 1971. када су једнострано укинуле конвертибилност долара за злато.

Наиме, препознавање геополитичке компетиције као нове реалности, и из ње произашао „decoupling“, одражава преиспитивање националних приоритета и стављање интереса шире групе заинтересованих (друштва репрезентованог кроз изабране политичаре) испред традиционалнијег фокуса на акционаре, односно бизнис елиту.

Сам Ћосић то никада није изрекао као некакву оцену карактера српског народа – што највероватније мисле многи који су уверени да га цитирају – већ се поменуте речи налазе у његовом роману Деобе објављеном први пут 1961. године!

Освета и саможртвовање 47 Ронина је вратила, и каснијом формалном одлуком Шогуната, поштовање имена и поседа Асано Наганорија, али и част осталим његовим самурајима – као и посао. Јер служили су „осрамоћеној“фамилији Асано, па због тога нигде нису могли да нађу посао као ратници.

Српски уметници и политички радници су годинама вежбали да се у име Србије извињавају и за што јесу и за што нису криви. Тако су политичари стицали епитет „демократског лидера“, а уметници добијали копродуцентске уговоре од регионалних и европских културних институција.

Што се тиче Европе, САД се вјеројатно неће противити настојањима Њемачке, Пољске и других да украјинској влади наставе помагати да оствари свој сан о коначном поразу Русије, али на свој властити трошак и ризик.