Ustupci Srbije u Briselskom sporazumu mogu se različito ocenjivati (od kompromisa do kapitulacije), ali jedno je nesporno: Srbija je, iako sa zadocnjenjem, između Kosova i EU, izabrala EU.

Ovakvim izjavama samo se produbljuju politički sukobi, pri čemu Stjepan Mesić nastupa kao licemerni pomiritelj i ideolog bosanskog državnog jedinstva. Na sličan način on je branio i celovitost socijalističke Jugoslavije.

Da stvar bude gora, država fantastično dobro podržava poverioce; bilo da su to banke, javna preduzeća, ili pak ona sama, bez iole obzira da li su dugovi građana posledica zelenašenja tih istih poverilaca, ili prosto nediscipline građana. Organizovani su čitavi timovi uterivača dugova, koje finije nazivamo izvršiteljima.

Predsednik Skupštine AP Vojvodine Šandor Egereši je izjavio da je 2010. godina presudna u profilisanju jednog novog evropskog regionalnog koncepta i nastajanja nove, dunavske strategije. Tako je Egereši svojim izjavama i postupcima pokazao da mu nije stalo do srpskog identiteta i karaktera AP Vojvodine.

Deo Srbije – Kosovo i Metohija - je okupiran, a drugi, veći deo je u poluvazalnom položaju. To je ta stvarnost. Stvarnost je, takođe, razume se da agresija NATO pakta, niti je mogla, niti je rešila bilo kakav problem na Balkanu. Četrnaest godina posle, Balkan je jednako nestabilan.

Kada je doneta odluka da se program zamene produži do kraja godine, time je omogućena “hiperprodukcija” potencijalnih korisnika tog programa. Jasno je da će, kada se ista odluka naprasno povuče, dobar deo kupaca kojima je odobren kredit ostati “kratkih rukava”. Pa sad, ko se snašao, snašao se.

SFRJ odavno ne postoji, dok su se države koje su je nasledile utrkivale koja će pre odbaciti tekovine partizanske pobede i komunizma. U slepilu antikomunističke histerije namerno ili slučajno nije se razmišljalo da će jednog dana doći na red i preispitivanje međunarodnih ugovora koje je potpisala bivša država.

Umesto podrške projektima proizvodnje, uzimaju se krediti za uvoz koji moraju da se vrate od neke proizvodnje i to sa kamatama, a postojeća proizvodnja je manja iz godine u godinu, dok je dug sve veći. Ne može se doveka živeti od kredita MMF-a i članstva u EU.

Što se tiče odnosa u našem Državnom vrhu, jasno je da se oni nikada ne mogu toliko zaoštriti da trijumviri počnu da se međusobno obračunavaju i u te sukobe uvuku i svoje pristalice. S druge strane, očigledno je i da nisu u nekoj preteranoj ljubavi i slozi. 

Sve u svemu, ta snažna emocija i dobra vibracija koja struji iz reklame i prosečnom srpskom huliganu izmamila bi suzu u uglu oka i želju da se uhvati za ruke sa tim mladim, odvažnim i neumornim mladim Evropljanima. Dirljivo, da se čovek naježi.