Treba istaći da nisu svi narodi sa istim oduševljenjem stali u odbranu okupirane Jugoslavije. Neki nisu imali simpatija za jugoslovensku ideju i zajedništvo. Oni su posle kapitulacije Kraljevske Vojske i okupacije zemlje iskoristili priliku za ostvarenje svojih nacionalističkih težnji.

Dobijanje uslovljenih kredita nije garancija isplativosti projekata. Ovde kreditori ne preuzimaju na sebe rizik poduhvata, jer im se kao garant vraćanja javlja država Srbija i zato se analitičke službe davalaca kredita pri procenjivanju ponašaju jako komotno.

Dobro je što Grad Beograd uplaćuje umetničkim udruženjima sredstva za PIO, ali nije dobro što to sa zakašnjenjem radi. Zbog toga slobodni umetnici na pojedinim opštinama ne mogu da overe zdravstvene knjižice.

Tamo smo osetili slogu i snagu opozicije, koja nije mogla da se složi ni povodom ovog komadanja Srbije. Nisu mogli da upute zajednički poziv, niti da dovedu svoje pristalice. Iz Skupštine bi izašli svi oni da nas je bilo nekoliko hiljada, jer je to nekoliko hiljada glasova, jer im je do toga izgleda jedino stalo.

Nema sumnje da će država naći nove izvođače radove svoje politike jer ako su bivši komunistički portparol i bivši četnički ađutant mogli preko noći da odbace svoje zmijske kože i pretvore se u ljubimce i sveta i nacije.

U svetu u kojem za sve postoje jednaka merila, ovakvo priznanje moralo bi da podigne na noge vaskoliku zapadnu medijsku silu, koja je svaki navodni, a kasnije nedokazani, zločin srpskih vlasti nad kosmetskim stanovništvom, svojevremeno stavljala u udarne vesti i rubrike.

Sadašnja vlada i pregovarači, međutim, umesto da se i dalje drže ovih principa i Rezolucije 1244, da se eventualno ponudi celom Kosovu i Metohiji u okviru Srbije status sličan Južnom Tirolu, odrekli su ih se i prihvaćen je tzv. briselski sporazum.

Dobili smo „beli Šengen“ koji će moći da koriste oni kojima su i dosad vize vadile agencije. Da, biće od koristi i onim srećnicima koji su, ostavši bez posla u svojoj zemlji, našli posao u EU. Koristiće ga i naša omladina koja će sad moći da „kulira“ pred evropskim kafićima.

Sećamo se Aleksandra Vučića, genseka SRS, demagoga, drskog bukača, Šešeljevog apologete, ministra koji je dobio, praktično besplatno, u vlasništvo, ogroman namešten stan dok su ovde padale bombe. Sećamo se ovog čoveka koji je bahato odbijao da plaća račune Telekomu Srbije za 15 meseci, vajkajući se malom poslaničkom platom.

Bilo kakav spoljnopolitički zaokret neće biti moguć, pošto imamo paralelne političke strukture koje, u teoriji, mogu odbiti poslušnost zvaničnoj državnoj politici. Ukinuti ovakvu autonomiju biće neizvodljivo, pošto samo „građani i građanke“ Vojvodine mogu da odlučuju o promeni granica Vojvodine.