Država Srbija je simulacija države: ona ima granice, ima vlast, zakone, građane. Međutim, te granice su sklone pomeranjima, vlast je hronično nesposobna, zakoni su ili loši ili se ne primenjuju, a građani su poniženi, uplašeni i ućutkani. Posledica izgradnje mita o vođi je življenje u fikciji.

Ništa danas nije toliko mistično kao “slučaj Srebrenica”, koji u najmanju ruku treba dobro ispitati, pre nego što se vlada zaleti da donese bilo kakvu rezoluciju. Na to upozoravaju, sem stanovnika Republike Srpske, i intelektualci širom sveta.

Srbija je, kao i Makedonija, evropski statusni „čekač“ na pridruženje, a ne „pregovarač“. Eufemizam „kandidat“ lako se brka sa oba, veoma različita stausa pred EU. Za razliku od Srbije, Crna Gora je počela pregovore.

Ono što odgovorni sa strepnjom očekuju je drakonska kazna od pedeset hiljada dinara. Ono što već nesumnjivo imaju je griža savesti. Srpska justicija, posle oštrog reza u sudstvu, izvukla je svoj tupi mač i njime nemilosrdno vitla pred ministrima

Jevrejskoj državi je savršeno odgovarao bivši egipatski predsednik Hosni Mubarak i bez obzira na probleme sa Hezbolahom i Iranom, odgovara im i sirijski predsednik Bašar el-Asad kao „manje zlo“. Jedan od razloga za ovakav zaokret je svakako Vašington.

Za Kosovo se kaže da je kolevka srpstva, da je sveta zemlja, da je, kako je to rekao jedan pesnik, najskuplja srpska reč? Zašto Kosovo ima mitski značaj za Srbe? Kakvu je ulogu imao kosovski mit u oblikovanju nacionalnog identiteta srpskog naroda?

Po mišljenju člana organizacionog komiteta Ruske nacionaldemokratske partije Vladimira Tora, stvaranje kozačkih družina u Kubanu prirodan je odgovor stanovništva tog područja na „stranu najezdu na ovu oblast”. Građani ruske nacionalnosti upravo tako doživljavaju sadašnju situaciju.

Reč je o generalnoj ambiciji DS-a da oko sebe okupi sve proevropske snage u Srbiji. Koliko vidim, od manjinskih zajednica samo smo još mi ostali na nogama. Svi ostali ili su se utopili, ili su na tako kratkom lancu prema Demokratskoj stranci da ni glavu ne mogu da dignu.

Model monopolskog kapitalizma u poslednjoj četvrtini XIX veka zamenio je model slobodne konkurencije, koji je, proživevši u Evropi i SAD oko 60 godina, skončao slomom na Bečkoj efektnoj berzi 8. maja 1873. godine.

Kada je 29. aprila prošle godine Božidar Đelić potpisao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, Srbija se od tog poteza tresla sve do izbora, koji su održani 11. maja. Zašto je godinu dana posle euforičnog potpisivanja, pitanje Evrope stavljeno na duboki led?