На данашњи дан 1914. Аустроугарска упутила ултиматум Србији; 1999. у пољу поред села Старо Грацко, недалеко од Липљана, док су сакупљали жито, Албанци убили 14 Срба

 НОВИ САД - Догодило се на данашњи дан 1914 - Аустроугарска је упутила ултиматум Србији, захтевајући одговор у року од 48 часова, окрививши је за атентат у којем је 28. јуна 1914. у Сарајеву убијен аустријски престолонаследник Франц Фердинанд. Услови ултиматума били су понижавајући и унапред се рачунало да их Србија неће прихватити. Уз подршку Немачке, Беч је одлучио да Србију војно казни, највише због јачања њеног ауторитета у јужнословенским деловима Аустроугарске. У ноти је затражено објављивање изјаве у којој се индиректно признаје кривица за атентат, уклањање свих официра противника Аустроугарске и дозвола српске владе да аустроугарска полиција води истрагу на територији Србије. Српска влада је формулисала одговор који је, чак и према суду немачке дипломатије, био ремек дело. Имајући у виду крајњу исцрпљеност балканским ратовима, српска влада је прихватила све захтеве осим да аустроугарски органи воде истрагу у Србији. Аустроугарска је то искористила да 28. јула 1914. Србији објави рат, започевши тако Први светски рат.

Данас је среда, 23. јул, 204. дан 2025. До краја године има 161 дан.

1456 - Турска војска султана Мехмеда II Освајача је, после тешког пораза у одлучујућој бици претходног дана и рањавања султана, одустала од опсаде Београда. Град је опседало око 150.000 Турака са 200 топова, а бранила га је здружена хришћанска војска у којој су се уз српске одреде, који су се посебно истакли, борили немачки, угарски и пољски крсташи, под командом ердељског војводе Јаноша Хуњадија, који је у српској епици познат као Сибињанин Јанко.

1757 - Умро је италијански композитор Доменико Скарлати, виртуоз на чембалу. Компоновао је више од 500 клавирских соната, употребљавајући нове технике с бриљантним резултатима. Творац је тзв. Скарлатијевог сонатног облика - чувених соната за чембало у једном ставу. Развио је богату чембалистичку технику и утицао на клавирске композиторе, посебно у Шпанији и Енглеској.

1759 - Руси су у Седмогодишњем рату (назива се и Померански рат), под командом генерала Петра Салтикова, до ногу потукли пруску армију у бици код Каја на истоку тадашње Пруске. У бици је погинуло најмање 6.000 Пруса.

1875 - Умро је амерички проналазач Ајзак Мерит Сингер, који је 1851. развио прву шиваћу машину која је ушла у масовну употребу.

1931 - Рођен је руски шаховски велемајстор Виктор Лвович Корчној, један од најбољих шахиста 20. века. Емигрирао је из Совјетског Савеза 1976. и потом двапут био изазивач светског првака, али је изгубио мечеве с руским велемајстором Анатолијем Карповом - 1978. резултатом 6:5 уз 21 реми, а 1981. са 6:2 уз 10 ремија.

1943 - Погинуо је српски писац Ђорђе Јовановић, истакнути књижевни критичар између два светска рата. У Београду је завршио Филозофски факултет, пре Другог светског рата робијао је као комуниста у Сремској Митровици а 1941. отишао је у партизане. Написао је више студија о српским писцима, укључујући проту Матеју Ненадовића, Радоја Домановића, Светолика Ранковића и Бранислава Нушића. Остала дела: "Студије и критике", "Против обмана", "Реализам као уметничка истина", роман "Плати па носи".

1948 - Умро је амерички филмски редитељ Дејвид Ворк Грифит, један од најзначајнијих филмских стваралаца у епохи немог филма. Заслужан је за већину фундаменталних открића филмског израза, укључујући крупни план, ритмичку природу монтаже и креативну употребу вештачког светла. Филмови: "Нетрпељивост", "Бекство", "Доме, слатки доме", "Рађање једне нације", "Срца света", "Велика љубав", "Сломљени пупољци", "Пад Вавилона", "Две сиротице", "Америка", "Ејбрахам Линколн".

1957 - Умро је српски инжењер Никола Мирков, идејни творац канала Дунав-Тиса-Дунав. Годинама је проучавао сложени проблем вода у Војводини и закључио да је једино решење изградња великог канала.

1991 - Комунистичка партија Совјетског Савеза објавила је нацрт платформе којом је прихватила приватну својину, интеграцију економије у светско тржиште и слободу религије.

1997 - Слободан Милошевић је проглашен председником Савезне Републике Југославије, пошто је претходно поднео оставку на положај председника Србије.

1999 - У вечерњим сатима, у пољу поред села Старо Грацко, недалеко од Липљана, убијено је 14 Срба мештана тог села, док су сакупљали жито. За овај злочин нико није одговарао.

2005 - У серији експлозија у египатском летовалишту Шарм ел Шеик на Црвеном мору, за које је одговорност преузело више исламистичких група, погинуло је 88 људи, а повређено око 200.

2006 - На јарболе испред здања бивше Скупштине Краљевине Југославије, потоње Југославије и затим Србије и Црне Горе, у центру Београда, уз српску химну "Боже правде", подигнуте су заставе Србије.

2007 - "Србијашуме" су објавиле да су као последица незапамћених врућина у периоду од 16. до 22. јула шумски пожари захватили 47 локалитета на територији Србије. Укупно је пожарима у Србији била захваћена површина од 3.513 хектара.

2012 - Умрла је Сели Рајд, прва Американка која је летела у свемир. По образовању физичар, пријавила се на оглас НАСА-е за астронаута 1977. и постала је 18. јула 1983. прва Американка која је одлетела у свемир, у летелици "Челинџер". Учествовала је у укупно две мисије у свемиру, у којима је провела скоро 350 сати.

2013 - Преминуо је Драган Бабић, новинар, преводилац и писац. Најпознатији је као аутор и водитељ телевизијских емисија, попут серијала "Двоглед", "Кино-око", "Умеће живљења". Драган Бабић био је новинар специфичног шарма и ретке интелектуалне снаге и оставио изузетан траг у историји српског новинарства. Објавио је неку врсту интроспективних сећања: "Путовање на крај језика".

2021 - Валентин Инцко, високи представник у БиХ, донео је одлуку којом је наметнута допуна Кривичног закона Босне и Херцеговине, чиме се забрањује негирање термина геноцид за догађаје у Сребреници јула 1995. Инцко је тиме искористио тзв бонска овлашћења донета децембра 1997. Високи представници у БиХ до тада су на основу бонских овлашћења наметнули приближно 900 одлука.

(Танјуг)