Koliko kritičari Borisa Tadića misle samo na predsedničku funkciju u državi, a koliko je to kritika “centralistički” organizovanog DS-a čiji predsednik baš na pitanju statuta Vojvodine treba da dokaže ne samo svoju državničku zrelost nego i stabilnu poziciju u DS-u.

Jedan visoki nemački zvaničnik mi je kazao da on daje prednost predlogu da se Grčka gurne u direktan bankrot. Dakle, ja i ne mogu drugačije shvatiti predlog da se odlože grčki izbori nego kao namernu provokaciju Atine.

Zbog izostanka direktnog televizijskog prenosa, Skupština je u prošli utorak radila skraćeno radno vreme, nešto kao ono trudničko, potvrđujući opštu predstavu o sebi kao cirkusu. Dođe mu to kao neka velika "Grand parada", a pokazuje se da dnevni red određuje Aleksandar Tijanić.

Najvjerovatnije da bi turizam prepun opasnosti privlačio Hemingveja, dok bi se Miler opredijelio za neko mirnije mjesto gdje nema fundamentalista, sjecikesa i siledžija i gdje nema rata ni u tragovima.

Mislim da povodom ovog članka treba postaviti još dva pitanja – prvo, aktuelno pitanje, kome se zapravo Dačić obraća i zašto mu je potreban jedan ovakav tekst i drugo, šta nam sadržaj članka kazuje o političkoj eliti čiji je Dačić istaknuti predstavnik?

Za Srbe, pad Berlinskog zida je šlagvort za ostrašćene i siledžijske sankcije, pravno nasilje komadanja dve bivše Jugoslavije i jedne aktuelne Srbije, kao i za dve ratne kampanje NATO koje su odnele hiljade života našem narodu. Kada to imamo na umu, pitam još jednom: šta mi to slavimo? i za čiji groš se radujemo?

Za inženjera ne bi trebalo da postoji nemoguće, maštovitost i prilagodljivost su neka od vrlina i lepota tog zanimanja, i jedan od razloga zbog kojih njihova dela izazivaju divljenje. Sve je moguće napraviti, samo ako postoji politička volja, jer su političari naručioci posla.

U šahovskoj partiji gde Rusi i Amerikanci vuku poteze, balkanski pion se belima nudi, a igra za crne. Partija se odvija na gasno-naftnoj tabli. Ometajući „Južni tok“, američki igrač usitnjava Srbiju i ukrupnjava Bosnu, (jedno od čvorišta gasa je predviđeno da bude u RS), a piona gura prema NATO minskom polju.

Najzad je odlukom Evropskog saveta pokazano da se Srbija i dalje smatra nepouzdanim partnerom i parijom koji mora biti pod posebnom paskom i stalnim starateljstvom. Ali je ovakvim stavom evropskih zvaničnika stvorena jedinstvena prilika da se konačno krene u razgradnju kosovskog mita.

Najsvežiji primer ove nove „sekularne zabrinutosti“ predstavlja slučaj izvesne Soile Lautsi, građanke Italije finskog porekla, koja je više od pola decenije vodila bitku da se iz školske učionice njene dece ukloni simbol raspeća.