Nije poznato da li će Vlada radi svog opstanka biti raspoložena da ispuni zahteve iz Novog Pazara, ali se stiče utisak da dok se Srbija, hteli ili ne, približava Evropi, jedan njen deo izgleda još živi u Otomanskom carstvu, kada se osvojena zemlja delila na ejalete i sandžake.

Nisam siguran da je iko tada slutio da Srbija ponovo polako tone u otvorenu tiraniju. Nisam ni ja. Imao sam vrlo pesimistične prognoze posle Briselskog sporazuma, ali nisam imao osećaj da je ta budućnost već uveliko počela.

A onda je pomenuti Mesić našim diletantima pokazao kako „to“ rade majstori: posetu „Kosovu“ je pomerio za dan, a na dan pravoslavnog Božića, praznika koji simbolizuje mir i praštanje, pomilovao ratnog zločinca koji je osuđen za ubijanje pravoslavnih Srba.

I videće birači, da zelena livada i korita nisu njihova, i da nikada nisu ni bila, niti pak trebala biti. Videće i da su prelepe štale, farme i zamkovi, bili ustvari samo obrisi budućih klanica za njih! Ali to nije ono najgore što očekuje stada i krda birača u Srbiji.

Vreme je za potpuno preispitivanje srpsko-hrvatskih odnosa, koji uopšte nisu "komlikovani". Nisu ništa komplikovaniji od, recimo, odnosa Nemaca i Jevreja tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka, ili Turaka i Jermena još koju deceniju ranije.

Poznajete me i poznajete Dveri već 15 godina. Za to vreme nikada Vas nismo slagali, ni prevarili, niti izdali. Nikada nismo izneverili svoje principe niti odustali od borbe za život Srbije. Zato se sada obraćam svima onima koji su od 1990. godine na izborima uvek glasali patriotski.

Iza Putina stoje dela, vaskrsavanje cele jedne nacije iz mrtvih. Iza Obame barem pokušaji kobeljanja sa jezivom američkom ekonomskom krizom i problemima sa okončanjem američkih ratova. Iza Borisa Tadića je – Boris Tadić. I svi njegovi mišići, koje do sada nismo imali prilike da vidimo.

Na ovim izborima, izgleda, i političari su svesni koliko smo u dubiozi i koliko ni lep osmeh, ni iskreno ispričana laž ne vrede, pa na plakatima gotovo niko ne sme da nas pogleda u oči. A, i šta ima tu da se gledamo, i onako je sve jasno – i ko će biti, a i kako će nama (običnim ljudima) biti.

Možda temeljna državna i društvena reforma koja nam predstoji na putu ka EU ipak nije po ukusu srpskih građana. Da ne pričamo o potpuno nerazjašnjenom pitanju Kosmeta, oko kojeg je podeljena i sama EU. Poenta je da sve to u ovom istorijskom momentu ne znamo!

Građani Srbije razmišljaju o siromaštvu, besparici, bahatosti, o isključenoj struji, deci koja ne mogu da idu na ekskurziju i povlače se u sebe, o porodicama koje se prosto raspadaju i nedostatku samopoštovanja i neophodne vere u budućnost..., a ovdašnja vlast, trlja Aladinovu čarobnu lampu i priča o nekakvom „Beogradu na vodi“.