Kada pitamo ovu Vladu zašto ste KEK-u dali sever Kosova u energetskom smislu, oni nam kažu: „vi ste uništili Srbiju jer ste vodili pregovore sa Albancima“. Pa sa kim oni vode pregovore?! Sa Marsovcima?!

U prezentaciji zločina u građanskom ratu u Bosni ima svega samo ne jasnih činjenica i dokaza. Međutim to ne smeta propagandnoj mašini da operiše nikad dokazanim brojkama i to uz isključivo okrivljivanje celog srpskog korpusa.

Vučić je u emisiji “Utisak nedelje” rekao da su lica koja su razbijala kutije u Kosovskoj Mitrovici poznata celom svetu, ali je ipak i pored svih ovih navoda i dokaza optužio pripadnike takozvane “katakombne crkve”, kako on kaže.

U Centru za kulturnu dekontaminaciju jasno se zna šta je istina i tu nema prostora nikakvom panegiriku o plodnoj i inspirativnoj razmeni mišljenja, osim u književnoj imaginaciji Dragana Velikića.

Čini mi se da je i ova, delimično fabrikovana, a još više remontovana vlada prepuna nebitnih, nevažnih i nepoznatih ljudi u svom pozivu, uz nekoliko imena koja svedoče da gluposti i pohlepa nisu uvek prepreka do profesije. 

Ovim predlogom rezolucije, koji je ponudio Tadić, osudio bi se samo jedan zločin a druga rezolucija bi trebalo da predstavlja njenu dopunu. Dakle, Jelko Kacin je potpuno u pravu. Trebalo bi usvojiti samo jednu rezoluciju kojom se osuđuju svi ratni zločini bez razlike.

U svakom slučaju, “Kosovsko pitanje u fudbalu” pruža dosta osnova za zebnju, jer je osnovno je pitanje: koja je svrha ovih razgovora sa Fudbalskim savezom Kosova i šta na njima uopšte treba da se “odlučuje” kad je statut UEFA nedvosmislen, a Kosovo nije u Ujedinjenim nacijama?

Taj i takav NATO, o čijoj spremnosti da bombarduje suverenu državu koja ga ne ugrožava mi Srbi imamo izvesna saznanja, Šutanovcu i ostalim nabrojanim društveno-političkim subjektima deluje ne samo kao prihvatljivo, već kao najbolje  rešenje.

Zaključili su da se Srbija nalazi u vazalnom položaju kao u Miloševo doba i odlučili da vode neku modernu verziju lukave Miloševe politike. Ova politika mogla bi da podrazumeva pokoravanje Imperiji, ali istovremeno ekonomsko, vojno i demografsko jačanje.

Nije poznato da li će Vlada radi svog opstanka biti raspoložena da ispuni zahteve iz Novog Pazara, ali se stiče utisak da dok se Srbija, hteli ili ne, približava Evropi, jedan njen deo izgleda još živi u Otomanskom carstvu, kada se osvojena zemlja delila na ejalete i sandžake.