Нова економија: Власт најављује развојни програм до 2035. године, а ни овај садашњи, „Скок у будућност 2027“, није испунила

 Власт у Србији најављује развојни програм до 2035. године а да ни овај садашњи, Скок у будућност 2027, није испунила, пише Нова економија.

У свим најавама од како се спомињао уопште Скок у будућност, осим инфраструктурних пројеката (путеви, железница, канализациона мрежа) били су најављени и пројекат БИО4 кампуса и велика улагања у енергетику , пише Нова економија.

Ти пројекти јесу листирани на сајту програма Скок у будућност, али нису на листи капиталних пројеката у којим може да се види датум до ког пројекат треба да буде завршен, као и цену. За научни кампус једино стоји информација да треба да буде завршен до децембра 2026. године.

На листи капиталних пројеката налази се 11 пројеката који не садржи највеће икада улагање у науку у Србији, односно БИО4 кампус, али и многе друге пројекте као што је реверзибилна електрана у Бистрици. Зашто ови пројекти нису на листи капиталних инвестиција, разлог једино зна Влада Србије.

И до ове листе пројеката јавност је тешко дошла, тек у договору са Међународним монетарним фондом српске власти су се обавезале да објављују податке за пројекте чија је вредност већа од 20 милиона евра. Вредност БИО4 кампуса се мери у стотинама милиона евра, према извештајима, нема га на списку.

У програму Скок у будућност 2027. се најављује и просечна плата која на крају ове године треба да буде на 1.056 евра. Судећи према најавама председника Србије Александра Вучића од пре неколико дана, сада се „нада да ће до краја године просечна плата бити 1.000 евра“.

Што се тиче листе капиталних пројеката до 2027. године, за које постоје неке подаци, пописани су изградња аутопута Е-761, деоница: Појате – Прељина, вредност 2,1 милијарде евра са датумом завршетка 2026. године. Други је Изградња аутопута Е-763, деоница: Прељина – Пожега са датумом завршетка ове године и ценом од 636 милиона евра.

На овој деоници је прошле недеље свечано отворен тунел, али наводно није сигуран, како су упозорили неки стручњаци. На новоотвореној деоници аутопута од Паковраћа до Пожеге почела су и дежурства медицинских тимова, пренели су медији. Код тунела Муњино брдо дежурају и ватрогасци и полицијаци, а све након што је та деоница пуштена у саобраћај без аутоматског праћења које прописују правилници, према извештају Н1. Благо речено, ова инвестиција није сигурна и упитно је колико је безбедна.

Реконструкција и модернизација деонице пруге Београд – Ниш је капитални пројекат са датумом завршетка 2029. године, а вредност је 1,9 милијарди евра. Пројекат је добио финансијску подршку Европске уније.

Према писању Истиномера, председник Вучић је у децембру 2021, за време посете Нишу, обећао да ће брза пруга од тог града до Београда бити завршена до 2026. године.

„Једини планирани рок за завршетак пруге Београд – Ниш је 2026. година, брзе пруге. Немојте да сметнете, људи, с ума, то је за мање од четири године. За четири године возићете се Београд – Ниш два сата. Просто, није реално, као да је друга земља“, рекао је он тада.

Радови очигледно касне јер је сада рок померен.

Још један пројекат је Изградња аутопута, деоница Београд – Зрењанин, датум завршетка 2029. године и цена од 1,6 милијарди евра. Овај пројекат се помиње у буџету Србије од 2022. године, а радови су почели у октобру прошле године. Пројекат обухвата изградњу аутопута у пуном профилу, са свим пратећим објектима и раскрсницама, у дужини од 67,67 км од Овче до Зрењанина. Такође, планирана је и деоница Зрењанин – Нови Сад (петља Каћ) у дужини од 35,75 км. Радови су у току.

Пројекат Изградња саобраћајнице Рума - Шабац – Лозница је завршен на време и пуштен у рад прошле године у децембру, док је вредност радова била 10,9 милиона евра.

„Прелиминарне рачунице Фискалног савета на узорку од осам пројеката у области путне инфраструктуре показују да крајњи трошак инвестиције премашује иницијални плански оквир за најмање 65 одсто у просеку. Реч је о аутопутевима и брзим саобраћајницама које чија је изградња почела у периоду од 2018. до данас, међу којима има неких који су завршени, али доминирају они чији се завршетак очекује у наредних неколико година“, налази су Савета из последњег извештаја.

Пројекат мађарско српске железнице је на овом списку са ценом од 1,4 милијарде евра и датумом завршетка радова у 2025. години. Падом надстрешнице у Новом Саду део овог пројекта се нашао и под истрагом, а притисак јавности је велики због погибије 16 особа. Председник је и поред ове велике несреће најавио прво отварање ове пруге до Суботице за почетак јула ове године. Потом је то преиначио у крај августа, док би како је рекао „пруга за теретни саобраћај требало би да буде отворена нешто раније, до краја јула“.

Пре тога је отварање реконструисане брзе пруге Београд-Суботица било најављено за 24. новембар 2024. године, да би након пада надстрешнице на железничкој станици, председник Србије померио то отварање за 8. децембар, преноси Маглочистач. Све је више медијских налаза који говоре у прилог томе да ни ова пруга није сигурна за употребу.

Изградња београдског метроа (линија 1) је још један пројекат, цена је 622,2 милиона евра, а датум завршетка 2031. године. Вучић је са премијером Француске Мануелом Валсом потписао Меморандум о разумевању о градњи метроа у Београду у новембару 2014, а обећао је почетак радова за 2016. годину. Од тада па до данас, рокови су померани толико пута да је то сада већ немогуће побројати.

У априлу прошле године тадашњи министар грађевине Горан Весић рекао је да ће у 2025. почети да се раде станице метроа Железник, Макиш, Беле воде, Мостар, Трговачка и Савски трг која је важна јер ће се ту укрштати две линије метроа, а затим Мостар где ће бити веза са БГ возом и Прокопом.

Како је додао, у 2026. години ће се радити станице Жарково, Пожешка, Баново брдо, Ада Циганлија, Сајам, Трг Републике, Скадарлија и станица Дунав.

Дакле, ни део обећања што се тиче овог пројекта није испуњен, али до крајњег рока је остало још шест година.

ЕXПО Београд 2027 – Београдски сајам, Зона Б (форум, изложбени простори, паркинг, уређење), као и Национални стадион су заказани за 2027. годину, а вредност је за сајам 1,2 милијарди евра и 576 милиона евра за стадион. Власти тврде да ће ово бити добра зарада и промоција за Србију. Економски аналитичари нису толико убеђени у успех, а кратки рокови изградње грађанима сада већ не уливају поверење због надстрешнице у Новом Саду, али и Грделичке клисуре као и ситуације са тунелом на Муњином брду.

Пројекат изградње комуналне (канализационе) инфраструктуре и инфраструктуре за одлагање комуналног чврстог отпада у ; Србији ће коштати 3,1 милијарду евра и треба да буде готов 2027. године. Нова економија је писала о томе да од 2004. године, Србија убира такозвану „еколошку таксу“ од свих фирми, сходно томе колико загађују животну средину. Овај новац се раније сливао у Фонд за чисту Србију, који је неславно завршио, јер су у њему установљене проневере. За ово нико није одговарао, Фонд је укинут, али је прикупљање накнаде настављено.

Анализе Фискалног савета показују да се у периоду од 2011. до 2022. године по основу еколошких такси и накнада у буџет опште државе слило 337 милијарди динара, односно 35 милијарди динара само у 2022. години. Због ових података нејасно је онда зашто се Србија зајми од Кине за пројекат канализационе мреже.

За брзу саобраћајницу Нови Сад-Рума (Фрушкогорски коридор) завршетак радова је планиран за наредну годину са ценом од 635,5 милиона евра.

Оно што се за сада зна о новом економском плану је да ће бити „урађено све од Бачког Брега до Врбаса, до прикључења на главни ауто-пут Нови Сад – Суботица“, према садашњем председнику. По његовим речима, не вреди нам да имамо пут од Београда до Суботице, морамо да спојимо и Ниш и да се спојимо са Истанбулом, да опет будемо део и Оријент експреса и туристичке понуде“.

Према проценама, Србију у последњих десетак година напушта између 30.000 и 60.000 људи годишње. Према подацима Еуростата, у периоду од 2013. до 2021. 343,7 хиљада српских грађана први пут је затражило и добило боравишну дозволу у земљама Европске уније, подаци су Недељника од пре две године. Темељну анализу зашто млади одлазе за сада нико није урадио, држава се никада заиста није позабавила овим проблемом. На власти у Србији је од 2012. године Српска напредна странка (СНС).

С обзиром да су следећи редовни избори крајем 2027. године, бирачко тело ће ако не пре, тада моћи и да да своје мишљење у вези економских програма у земљи. Од побројаних капиталних инвестиција, већина њих касни, цене пројеката се увећају и до три пута, а сигурност и исплативост је упитна, пише Нова екониомиња.

(Бета-Нова економија)