Колико критичари Бориса Тадића мисле само на председничку функцију у држави, а колико је то критика “централистички” организованог ДС-а чији председник баш на питању статута Војводине треба да докаже не само своју државничку зрелост него и стабилну позицију у ДС-у.

Један високи немачки званичник ми је казао да он даје предност предлогу да се Грчка гурне у директан банкрот. Дакле, ја и не могу другачије схватити предлог да се одложе грчки избори него као намерну провокацију Атине.

Због изостанка директног телевизијског преноса, Скупштина је у прошли уторак радила скраћено радно време, нешто као оно трудничко, потврђујући општу представу о себи као циркусу. Дође му то као нека велика "Гранд парада", а показује се да дневни ред одређује Александар Тијанић.

Највјероватније да би туризам препун опасности привлачио Хемингвеја, док би се Милер опредијелио за неко мирније мјесто гдје нема фундаменталиста, сјецикеса и силеџија и гдје нема рата ни у траговима.

Мислим да поводом овог чланка треба поставити још два питања – прво, актуелно питање, коме се заправо Дачић обраћа и зашто му је потребан један овакав текст и друго, шта нам садржај чланка казује о политичкој елити чији је Дачић истакнути представник?

За Србе, пад Берлинског зида је шлагворт за острашћене и силеџијске санкције, правно насиље комадања две бивше Југославије и једне актуелне Србије, као и за две ратне кампање НАТО које су однеле хиљаде живота нашем народу. Када то имамо на уму, питам још једном: шта ми то славимо? и за чији грош се радујемо?

За инжењера не би требало да постоји немогуће, маштовитост и прилагодљивост су нека од врлина и лепота тог занимања, и један од разлога због којих њихова дела изазивају дивљење. Све је могуће направити, само ако постоји политичка воља, јер су политичари наручиоци посла.

У шаховској партији где Руси и Американци вуку потезе, балкански пион се белима нуди, а игра за црне. Партија се одвија на гасно-нафтној табли. Ометајући „Јужни ток“, амерички играч уситњава Србију и укрупњава Босну, (једно од чворишта гаса је предвиђено да буде у РС), а пиона гура према НАТО минском пољу.

Најзад је одлуком Европског савета показано да се Србија и даље сматра непоузданим партнером и паријом који мора бити под посебном паском и сталним старатељством. Али је оваквим ставом европских званичника створена јединствена прилика да се коначно крене у разградњу косовског мита.

Најсвежији пример ове нове „секуларне забринутости“ представља случај извесне Соиле Лаутси, грађанке Италије финског порекла, која је више од пола деценије водила битку да се из школске учионице њене деце уклони симбол распећа.