Ćira na sreću nije uhapšen, ali mu je uprava fakulteta 1. oktobra saopštila da više neće biti u nastavi, te da će narednih godinu dana biti plaćen da se bavi „naučnim radom“.To je stara metoda akademske likvidacije, koje se sećamo još iz „vunenih vremena”

Možda danas pišemo ćirilicom, možda imamo zastavu sa orlom i ocilima, možda pevamo "Veseli se srpski rode" umesto "Igra rokenrol cela Jugoslavija", ali šta nam to vredi ako smo izgubili slobodu da sami odlučujemo u kakvom društvu želimo da živimo, sa kim hoćemo da radimo i trgujemo, ko su nam saveznici, a ko neprijatelji?

Jer ako on ode, doći će, nešto mi govori, neko taktičniji, obzirniji, mudriji i predusretljiviji. A mi ćemo odmah, naivni i željni ljudske reči, pomisliti da je to stvarno, a da je Kristofer bio samo greška i nekakva ružna senka. A nije. Kristofer je baš ono što jeste. 

U periodu velike političke polarizacije, nepoverenja u institucije, skoro svakodnevnih masovnih ubistava na javnim mestima, ovakvi filmovi nailaze na plodno tle, ne samo kod političkih ekstremista već i kod onih koji naprosto ne prepoznaju američko društvo pa i kulturu jer više ne liče ono što je pre bilo

Devedesetih godina XX veka i tokom prve decenije XXI veka liberalna koncepcija organizacije prostora „obogaćena“ je ideologijom novog regionalizma. Dinamični procesi globalizacije doveli su u pitanje regulatorne kapacitete države i nametnuli autonomnu tržišnu logiku kao jedini razvojno- produktivni pristup

Rešeni da napravimo zajednički novi početak za naša dva naroda i dođemo do zajedničkog rešenja koje će obezbediti trajni mir, saradnju i uvažavanje

Danas nam je neophodna totalna i sveobuhvatna militarizacija zemlje, države i naroda, piše ruski mislilac Aleksandar Dugin za "RIA Novosti".

“Sitni ljudi sitna posla rade”! (P.P.Njegoš): Ili, kako drugačije protumačiti želju, ideju, misao, smisao, genijalnost ili budalaštinu - samozvanog lidera opskurne Grupe “Oktobar” koji sastavlja i emituje spiskove “Putinovih agenata” u Srbiji

Srbi ga, ubeđen sam, toliko vole ne samo zato što je najbolji, nego pre svega zato što u „maćehinskom“ tretmanu koji ima od strane sudija, teniske publike i globalnih medija prepoznaju i svoju kolektivnu sudbinu

Zapadnjaci se sada nadaju da će im to ipak, u dogledno vreme, završiti političar koji je koncentrisao koliko god je preostalo vlasti u jednoj (polu)koloniji. Ali, šta će on naposletku uraditi, to uistinu još niko ne zna (mada, na osnovu Brisela 1 i 2, kao i njegovih izjava, većina patriota očekuje najgore).