На данашњи дан 1894. рођен Гаврило Принцип; 1261. никејски владар Михаило VIII Палеолог повратио Константинопољ (Цариград); 1858. рођен српски генерал Михаило Рашић

Догодило се на данашњи дан 1894 - рођен је Гаврило Принцип, национални револуционар, атентатор на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву на Видовдан 1914. Атентат је Бечу послужио као изговор за војну инвазију на Србију, чиме је изазван Први светски рат. Принцип се пред полицијом и судом држао херојски и као малолетник осуђен је на 20 година тамнице. У затвору, у Терезину у данашњој Чешкој, је у тешким условима оболео је од туберкулозе и умро априла 1918. шест месеци пре слома Аустроугарске.

Данас је четвртак, 25. јул 2024.

1261 - Никејски владар Михаило VIII Палеолог повратио је Константинопољ (Цариград), срушио Латинско царство и обновио Византијску државу. С престола је збачен Јован IV, што је био крај Латинског царства, успостављеног 1204. у Четвртом крсташком рату, а Михаило VIII је у Константинопољу крунисан за цара као родоначелник последње византијске династије - Палеолога.

1593 - Краљ Француске Анри IV, пре доласка на престо 1589. краљ Наваре и вођа француских хугенота (француски протестанти - калвинисти), прешао је у римокатоличку веру, пошто грађани Париза као протестанту нису хтели да га пусте у град. Запамћена је његова изјава тим поводом, вероватно апокрифна: "Париз је вредан једне мисе".

1843 - Умро је шкотски хемичар Чарлс Мекинтош, проналазач непромочиве тканине за кишне огртаче.

1848 - Рођен је британски државник Артур Џејмс Балфур, премијер Велике Британије од 1902. до 1906. Као државни секретар за Ирску од 1887. до 1892. упамћен је по "чврстој руци" због начина на који је гушио ирски покрет за независност, а као шеф дипломатије 1917. је објавио план (Балфурова декларација) о стварању националне државе Јеврејског народа. Први шеф неке државе у свету који је подржао Балфурову декларацију био је краљ Србије Петар I Карађорђевић.

1858 - Рођен је српски генерал Михаило Рашић, командант Дунавске дивизије у Кумановској бици 1912. и Комбиноване дивизије у Церској бици 1914. У Колубарској бици његова дивизија продрла је у Београд и плотунима са Бановог брда разорила мост на Сави преко којег су се повлачиле аустроугарске трупе. Био је 1916-18 делегат при савезничкој врховној команди у Паризу, а 1918-19 војни министар.

1878 - Прва кинеска дипломатска мисија у САД стигла је у Вашингтон.

1907 - Јапан је прогласио протекторат над Корејом, која је у статусу јапанске колоније остала све до краја Другог светског рата.

1909 - Француски пилот Луј Блерио први је прелетео авионом канал Ламанш. Раздаљину од 40 километара од Лебарака код Калеа до Довера прелетео је за 37 минута.

1917 - Холанђанка Маргарета Гертруда Целе, позната као Мата Хари, осуђена је на смрт под недоказаном оптужбом да је шпијунирала за Немце током Првог светског рата.

1934 - Аустријског канцелара (председника владе) Енгелберта Долфуса у Бечу су убили аустријски нацисти, у неуспелом покушају да силом узму власт. После доласка на чело владе 1932, упорно се одупирао намери Адолфа Хитлера да Аустрију припоји Немачкој, што је платио главом.

1943 - Италијански фашистички диктатор Бенито Мусолини натеран је да поднесе оставку на положај председника владе пошто је претходно изгубио и поверење Великог фашистичког већа. Краљ Виторио Емануеле III именовао је за председника владе маршала Пјетра Бадоља, а Мусолини је ухапшен чим је напустио двор. Из заточеништва су га избавили немачки командоси под вођством Ота Скорценија. До краја рата он се налазио на челу такозване Италијанске социјалне републике (територија под контролом немачких трупа).

1957 - Тунис је постао република, с председником Хабибом Бен Алијем Бургибом.

1963 - Совјетски Савез, САД и Велика Британија су закључили уговор о забрани нуклеарних проба у ваздуху, под водом и у космосу.

1968 - Папа Павле VI забранио је римокатолицима све вештачке методе спречавања зачећа.

1982 - Вођа Палестинске ослободилачке организације Јасер Арафат у Бејруту је потписао декларацију којом је прихватио резолуције УН о праву Израела на постојање.

1984 - Совјетски космонаут Светлана Савицкаја изашла је из свемирског брода "Сојуз-12" и постала прва жена која је "крочила у отворени космос".

1991 - Совјетски председник Михаил Горбачов је изјавио да више није реална изградња комунизма у Совјетском Савезу и да владајућа Комунистичка партија мора да одбаци "застареле идеолошке догме".

1992 - Непоражени шампион, амерички велемајстор Боби Фишер, 11. првак света у шаху, допутовао је у Србију да би се после више од 20 година неиграња накратко вратио шаху. У Београду и на Светом Стефану потом је одиграо меч с руским велемајстором Борисом Спаским, којем је одузео титулу светског првака у мечу у Рејкјавику 1972, и поново га је победио.

2011 - Умро је Михалис Кокојанис, филмски режисер. Његов најпознатији филм "Грк Зорба" по роману Никоса Казанцакиса, из 1964. године, са Ентонијем Квином у главној улози, добио је чак три Оскара. Кипранин Какојанис био је плодан, вишеструко награђиван филмски аутор.

2021 - Преминула је Мирјана Марић, модна креаторка. Била је синоним за квалитетну моду у Југославији. Њени дизајнерски комади рађени су у ограниченим серијама од 100 до 150 комада. Организовала је више од седамдесет модних ревија широм света. Њен бренд Три М и модели од коже добили су бројна домаћа и светска признања. Пјер Карден позвао је у Француску средином седамдесетих, где су организоване модне ревије са њеним моделима, што је био вид посебног признања. Рођена је 1938. године у Крављу на ободу Ниша, а од 1948. живела је у Београду. Дипломирала је 1960. године на Академији за примењену уметност а магистрирала текстил и савремени костим на Уметничкој школи у Манчестеру. Радила је за Југоекспорт, где је створила радионицу за високу моду.

(РТВ)