AV-ov plan za izlazak iz tekuće krize počiva na zamisli gušenja Univerziteta.

Posle prvonovembarske katastrofe na novosadskoj železničkoj stanici protesti opozicije na otvorenom, koji postepeno prelaze u otvoreni sukob običnih građana i studenata sa vlašću (policijom i „tajnovitim grupama za razbijanje demonstracija“) preneti su i u institucije

Bursać i Gruhonjić sasvim ozbiljno predlažu da NATO otpočne nuklearni rat s Rusijom. Ova naša dvojica Strejndžlava izgleda da nemaju nikakav strah – obitavanje u sekti istomišljenika, kao i uvek, dovodi do bujanja radikalizma i prelaska na sve ekstremnije pozicije. U ovom slučaju, na pozicije koje su sasvim udaljene od zdravog razuma i od elementarne ljudskosti.

Smederevska železara je zbog pada tražnje za čelikom zatvorila veću od dve peći. Minus u spoljnotrgovinskoj razmeni za pet meseci je za 109 odsto veći nego lane, a investitori praktično i ne kupuju srpske obveznice. Međutim, tu nije kraj lošim vestima o prilikama na ovdašnjim prostorima

U ovom dokumentu pobrojani su napadi ukrajinske vojske na Lugansk (LNR) i Donjeck (DNR), ali i konkretni primeri ugnjetavanja ljudi samo zato što su Rusi. Osim toga, u dokumentaciji se navodi i kako zapadni moćnici godinama podržavaju režim u Ukrajini, pružaju im finansijsku i vojnu pomoć, ali i ćute na otvoreno veličanje fašizma u toj zemlji

Imajuću na umu koliko danas na političkoj sceni Nemačke skoro da nema nikoga ko brani njeno političko delo, iako su ga pre samo tri godine bezmalo svi kovali u zvezde, nije ni čudo što Angela Merkel želi da ga odbrani u autobiografiji

Rat u Evropi je moguć, a ponovno naoružavanje i opasno nepoverenje na našem kontinentu, koje je izgledalo kao da je prevaziđeno, vraća se sa osvetom, ekskluzivno za RT Balkan opominje Kaj-Ahim Šenbah

Govoreći na Institutu za odbrambene studije i analize Manohar Parikar u Indiji 22. januara 2022, nemački viceadmiral Kaj-Ahim Šenbah, tada zapovednik Mornarice, usudio se da kaže kako Putin "verovatno zaslužuje poštovanje". Nazvao je Rusiju starom i važnom zemljom, dodavši da se "treba pozabaviti ruskim akcijama u Ukrajini", ali i da je za Kijev "poluostrvo Krim nestalo: Nikada se neće vratiti — to je činjenica."

Visoki NATO oficir, mesec dana pre izbijanja sukoba na istoku Evrope, zbog toga je postao prva žrtva evropske posvećenosti ratu. Povukao se sa funkcije 24 sata nakon govora u Indiji. Prethodno se nemačka vlada ogradila od Šenbahovih komentara, a u tu subotu uveče, nešto ranije, ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je pozvalo nemačku ambasadorku Anku Feldhuzen da istakne "kategoričku neprihvatljivost" Šenbahovih komentara.

Viceadmiral Kaj-Ahim Šenbah nakon penzionisanja se nije obraćao preko zapadnih mejnstrim medija. Poziv za razgovor iz Beograda je, ipak, prihvatio.

Pitamo ga na početku razgovora: Da li biste danas izgovorili ono što ste rekli u Indiji u januaru 2022?

Da, apsolutno. Osim toga, stvari koje sam rekao u Indiji takođe su već izrečene pre izbijanja rata. Iako je to bio tročasovni događaj, ceo spor je bio u dve-tri rečenice izvučene iz konteksta. Podmetnuto mi je i otpustili su me iz mornarice.

Rekao sam tada, i još uvek verujem u to, da države treba da tretiraju jedne druge kao jednake. A šef države zaslužuje poštovanje i ako se ne slažete sa njegovim stavovima. U to vreme to se odnosilo na Vladimira Putina, ne kao osobu, već kao predsednika Ruske Federacije.

Drugo što sam rekao je da nisam mislio da će Ruska Federacija dobrovoljno vratiti poluostrvo Krim Ukrajini. Ukratko, rečeno  je, "Krim je otišao i neće se vratiti". Nisam izrazio podršku ovom stavu, već sam samo dao svoju političku ocenu ovog teritorijalnog pitanja. Sada su svi događaji pokazali da sam u pravu.

Ponovo se od jednog broja političara čuje da je Rusija slaba a da su Putinove crvene linije fikcija i da ne  postoje?

Najopasnija stvar koju možete da uradite u ovoj situaciji je da potcenite svog protivnika, da ga "verbalno nadgovorite" ili da zaista smatrate da su njegovi napori u naoružanju zanemarljivi. Za to ne morate citirati Klauzevica, velikog pruskog stratega. Ipak, u nedavnoj prošlosti čuo sam mnoge takozvane vrhunske političke i vojne predstavnike da govore upravo to. Smatram da je to politička i vojna glupost.

Ruska Federacija je sve, samo ne slaba, i tu ne mislim samo na nuklearno naoružanje Moskve. Čak i ako nas neke taktike ruske vojske i operacije moskovskog ministarstva odbrane na istoku Ukrajine povremeno nateraju da se mrštimo, Ukrajina se suočava sa nadmoćnim protivnikom.

A crvene linije Kremlja?

Procenjivati  citirane "crvene linije" ruskog predsednika kao nepostojeće je takođe nepromišljenost i igra političke budalaštine. Ove pretnje Vladimira Putina su deo političke komunikacije, uključujući i internu komunikaciju.

Ako Zapad veruje da jednostavno može da pravi korak za drugim samo zato što je Moskva ostavila bez reakcija prelazak ranije definisane crvene linije bez odgovora, nije ozbiljno upravljanje konfliktom, a kamoli strateški instinkt. U jednom trenutku, luk će biti preopterećen i eskalacija rata će se proširiti na države koje ranije nisu bile uključene. Tada će biti prekasno za debatu o eventualno pogrešno protumačenim crvenim linijama. Cilj nacija, posebno UN, mora biti mir, a ne kako postepeno eskalirati rat bez probijanja brane. 

Šta je pokazala ukrajinska tragedija i gde je u tom ratu izgubljen vojnički rezon?

Mislim da nisam jedini koji priznaje da se rat mogao izbeći. Takođe mislim da Ruska Federacija nije sebi učinila nikakvu uslugu ovim oružanim sukobom. Sve strane gube, a veliki pobednik je Kina.

Ova tragedija pokazuje da su ljudi nakon završetka Hladnog rata pogrešno procenili dešavanja u zemljama.

Ko je i kako pogrešio?

Zapad je napravio grešku što nije ispravno protumačio i iskoristio ispruženu ruku Rusije. Umesto toga je usledilo proširenje NATO-a, uz korišćenje tadašnje slabosti Moskve.

To je bila propuštena prilika, ne toliko za prijateljstvo, koliko za strateško partnerstvo sa Rusijom, posebno protiv rastuće nove svetske sile Kine.

Kako gledate ponašanje Rusije?

Rusija, s druge strane, nije iskoristila demokratsko restrukturiranje svoje zemlje i ogromna sredstva i potencijal koji je oslobođen u tom procesu da razvije političku i ekonomsku protivtežu Zapadu, ali i Pekingu,  iako se, uz malo političkog i istorijskog znanja, može razumeti zašto se Rusija tako pozicionirala.

Da li je veliki rat u Evropi danas nemoguć?

Rat u Evropi je moguć, a ponovno naoružavanje i opasno nepoverenje na našem kontinentu, koje je izgledalo kao da je prevaziđeno, vraća se sa osvetom.

Kako može da se završi ova noćna mora i šta svi  akteri sukoba treba da urade da  se rat okonča?

Primarni cilj mora biti postizanje prekida vatre. Naravno, ovo nije velika spoznaja. Da bi se to postiglo, obe strane, Ukrajina i Rusija, u idealnom slučaju moraju unapred da imenuju zajedničkog pregovarača kome obe strane veruju. Prema mom mišljenju, to isključuje neku zapadnu naciju, ili čak i Kinu. Možda se takav partner može naći na Globalnom jugu. Međutim, obe strane takođe moraju biti spremne da vode pregovore bez preduslova. Mora se uspostaviti praćenje (front) linije sa predstavnicima obe zaraćene strane i UN (a možda i OEBS), a duž linije kontakta mora biti uspostavljena zona bez oružja. Nakon toga, pregovori o novom mirovnom poretku moraju da se odvijaju na neutralnim lokacijama.

Kristina Lalić Spirković

(RT)

Vašington i Brisel žele da, posle svih grešaka koje su ovde napravili, hitno zatvore „srpski problem“ pre nego što Rusi slome kijevsku huntu. To je ono što Miloš Ković naziva američkim modelom pacifikacije: „dođu, pobiju, proteraju i opljačkaju, a onda traže da se pomirite sa realnošću“. Ali, sve to u današnjem vremenu je račun bez krčmara. Ohridski račun bez krčmara.

Hoću reći, da se čini kao da – makar poslednjih decenija – postoji neki čudan politički fatum koji nas gura u iracionalne političke reakcije. I doprinosi da prilikom raznih izbora i odluka mi – po pravilu – biramo goru soluciju. I, takođe, po pravilu, onu gluplju, ekstremniju i radikalniju. A i kontraproduktivniju sa stanovišta samog deklarisanog cilja

Vučić je Srbima u Krajini poručivao da “nikad Glina, nikad Banija neće biti Hrvatska!” I gde su sad Glina i Banija? I gde su sad Srbi iz Gline i sa Banije? A šta je sa Srbima na Kosovu i Metohiji? Šta je sa Kosovom?