Tim po izboru Donalda Trampa najavljuje radikalni sukob sa establišmentom.

Sve ovo zaličilo je na igru mačke i miša. Miš, u ovom igrokazu metaforički opozicija, je kao dobio nešto na kašikicu – „zabranu izbornog turizma“, a zapravo je dobio jedno veliko ništa

Po mom sudu i nalazu, oni koji trenutno vladaju u Nikšiću neće osvojiti dovoljno da bi vladali i dalje

Kroz takvu mržnju trebalo bi da se stvori „Srbijanin-EUropljanin“, kome je „prelomljen mozak“ i iščupan taj strašni „mali Rus“. Nesumnjivo je da je to konačni cilj atlantističke politike na Balkanu. A toga ne može biti bez ustoličenja i u srpskom društvu „vatikanske mržnje“ – duboke, sistematske i surove.

Studenti nisu za neposredan cilj protesta zacrtali nikakvu "revoluciju", niti "promenu vlasti" već samo najmasovniji skup u istoriji grada, dok Predsednik jeste javno deklarisao kako će "sve biti gotovo u subotu". Mislim da je jasno ko ostvario svoje planove, a ko nije

Vrisak, jauci, plač, pa opet vrisak i jauci…i povici krvnika da niko ne utekne i ne pretkne u selu. Tog dana je masakrirano 65 duša u mom Bjelovcu, samo tog dana, a ukupo 109 mučenika za kojima niko osim nas ne plače, ne pita, ne traži pravdu…

Način na koji je Zapadna civilizacija ustoličena postao je njen obrazac i temelj kojim se kroz istoriju, ali i danas i dalje vodi. Nasilno deleći Rimsko carstvo, ona uzima sebe kao jedinog naslednika „pravog“ Carstva 

Srbija treba da se priključi talasu suverenizma. Nijednoj suverenoj državi ne trebaju ni MMF, ni Svetska banka, niti bilo čiji krediti (kineski, ruski, azerbejdžanski)

Ne bih da komentarišem „umetničku“ stranu ove čudnovate instalacije. Samo ću reći da ona odlično oslikava svu „taštinu praznine“ nastalu simbiozom drugosrbijansko-skorojevićkog „gradžanizma“ i vulgarne idolatrije aktuelnog režima. I ko zna kakva će sve umetnička čuda iz te simbioze tek da proisteknu.

"Tajna politike je u dobrom sporazumu sa Rusijom" - Oto fon Bizmark (1863)