Još je Hantington sredinom devedesetih u svom čuvenom delu Sukob civilizacija u poglavlju o Ukrajini, naveo da je ona geopolitički i civilizacijski nepovratno podeljena zemlja, na veći deo koji je proruski, i onaj zapadni koji to nije. Tako podeljena Ukrajina je nekako funkcionisala kao načelno prvi put u istoriji nezavisna država putem pluralizma, gde su se na vlasti naizmenično smenjivale „proruske“ i „prozapadne“ vlasti, sve do puča februara 2014, kada praktično prestaje da postoji u svom dotadašnjem formatu i balansu. I pre toga u dva navrata otimana je na sumnjiv način, vlast proruskim strankama i političarima (krajem 2004, ili tzv. „narandžasta revolucija“ i proleća 2006. kada je pod sumnjivim okolnostima od strane predsednika Juščenka raspuštena tzv. druga Janukovičeva vlada). Međutim, ovaj treći put februara 2014. suverena vlast predsednika Viktora Janukoviča i premijera Azarova je oborena na ulici i uz pomoć zapadnih struktura, te dotle često vladajuće proruske stranke Partija regiona i Kompartija zabranjene. Od tada više ništa neće biti isto, pa je došlo do poznatih događaja secesija Krima i Donbasa, sukoba i napetosti. Pobeda Zelenskog nad Porošenkom 2019. na predsedničkim izborima dala je nadu u smirivanje situacije. Međutim, Zelenski nakon dolaska Bajdena u Belu kuću nastavlja koncept politike Ukrajina-antiRusija, i na unutrašnjem planu (nova crkva, marginalizacija ruskog jezika i ruskojezičnog stanovništva) i na spoljnom planu (ne poštovanje Minska 2), što je verovatno presudno delovalo na Moskvu da krene u oružani sukob.

Srbija neće postati suva ili poplavljena pustoš, ali će najverovatnije biti demografska pustinja sa nekoliko velikih i ne tako brojnih manjih naseljenih oaza. Može li se sačuvati gusta šuma naselja?

Kad i ako prethodno reši predsedničke izbore, Vučiću će biti gotovo svejedno hoće li opozicija izaći ili bojkotovati one parlamentarne. Stoga bi svako „taktičko“ odustajanje od bezuslovnog zahteva za vanrednim parlamentarnim izborima već u startu bila Vučićeva strateška pobeda, a opozicioni i demokratski poraz

Predstavnici opozicionih saveza, stranaka i pokreta saglasili su se da deluju ujedinjeno i sinhronizovano u obezbeđivanju svih navedenih uslova

Najavljena je izmena poglavlja 35 u koje će ući obaveze Srbije proizašle iz briselskih i Ohridskog sporazuma, ili jasnije rečeno iz Vučić-Kurti sporazuma. Od momenta kad su ga prihvatili to više nije francusko-nemački sporazum, to više nije EU sporazum. To je Vučić-Kurti sporazum

Dakle, kad sve saberemo i oduzmemo, takozvani "Autoput mira" će po svojoj pravoj prirodi biti "Autoput korupcije i heroina". Korupcije, koja je centralna ekonomska aktivnost Aleksandra Vučića, njegovog najbližeg okruženja i njihovih biznis partnera, a koja je najzastupljenija u putnoj industriji

Sa sobom je doneo ne samo arhivu koju je vodio kao ministar dvora kralja Petra II, nego i svoje beleške, razna dokumenta, rukopise i bogatu dokumentaciju o ustaškom delovanju. Uspomene na svoj kontraobaveštajni i policijski rad, kao visoki funkcioner aparata bezbednosti Kraljevine Jugoslavije, pisao je i u Londonu, za vreme rata i dok je bio ministar pravde u emigrantskoj vladi

Dok se ovdašnji kritičari Krivokapićeve vlade smisle i prelome da li je ta vlada dovoljno „srpska“ i „na liniji“– nje možda više neće ni biti

Stoga, izbor između toga da li biti kolonija ili da li biti slobodna zemlja nije stvar boljeg ili lošijeg standarda, ili izbor između novog automobila i stare ikone. To je izbor između gladi i slobode, između nestanka naroda ili pak njegovog očuvanja. Slučaj Irske i Srbije u 19. veku nedvosmisleno kazuje šta bi trebalo izabrati. 

Ruska ekonomija prkosi predviđanjima zapadnih analitičara koji su verovali da će embargo drastično pogoršati finansijsku situaciju te zemlje