субота, 26. јул 2025.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике
Рубрике
Колумне Ђорђа Вукадиновића

Јавно мњење, демократија и избори и у подељеном друштву

Ђорђе Вукадиновић   
понедељак, 14. фебруар 2022.

А реалност је најчешће управо таква да се никоме превише не допада. Да. Вучићева лична популарност јесте на низбрдици – зато се управо толико и труди да је допигује и билдује. Али су, с друге стране, он и СНС и даље апсолутни фаворити на предстојећим изборима – укључујући и београдске

 
Документи

Текст Споразума о „економској нормализацији односа“ Србије и Косова*

Документи   
петак, 04. септембар 2020.

"Србија [Београд] сагласна је да отвори представништво Привредне коморе Србије и државну канцеларију у Јерусалиму 20. септембра 2020. и пресели своју амбасаду у Јерусалим до 1. јула 2021. године"

 
Савремени свет

Трампова логика „Велике Америке“ - колико кошта Гренланд, а колико Панамски канал?

Горан Николић   
субота, 18. јануар 2025.

Чини се извесним да економска логика није та која намеће потенцијално радикалне мере новоизабраног председника САД према Гренланду и Панамском каналу, које би могле отуђити савезнике и супарницима глобалног хегемона понудити још један добар аргумент за оспоравање лидерске улоге у свету

 
Преносимо

Одлазак Петра Лађевића - Био је везни играч и добри дух свог времена

Чедомир Вишњић   
петак, 18. октобар 2024.

Свако ко се бави писањем о прошлости, са иоле дубљим разумијевањем људи и њихових односа, у сваком изабраном исјечку времена може осјетити, наслутити, постојање и рад актера које не биљеже службени архиви, актера који не повлаче линије догађаја и не привлаче свјетла јавности, али повијесну слику испуњавају бојом, они који од нити чине тканину и који ткају тихо и непрестано. У сретним случајевима такви су људи добри духови свог времена, обично позвани да блаже сурове нарави и прилике. Управо нас је након тешког боловања напустио један такав човјек.

Петра М. Лађевића, рођеног у Петрињи 1956. године, његови су бројни пријатељи јако вољели, дијелом зато што је ту екипу он сам формирао, дијелом зато што је било лагодно бити Перин пријатељ, он их је нештедимице величао и помагао. О томе потписник свједочи из властитог примјера. Перо је био неплаћени менаџер људима у које је вјеровао.

Као Србин с Баније видјевши реално стање заједничке државе и хрватско-српских односа, а ослушкујући збивања и вијести из свијета, свјесно се одлучио за алтернативни пут у борби за демократску политичку заједницу на јужнославенским просторима

Седамдесете године прошлог стољећа и све оно што су оне донијеле у нашим животима одредиле су оквир јавног ангажмана овог одличног студента филозофије и социологије на Филозофском факултету у Загребу. Пријатељ и земљак Никола Вујчић сјећа га се као бунтовника већ у петрињској гимназији. Као млад човјек схватајући озбиљно ријечи својих професора, као Србин с Баније видјевши реално стање заједничке државе и хрватско-српских односа, а ослушкујући збивања и вијести из свијета, свјесно се одлучио за алтернативни пут у борби за демократску политичку заједницу на јужнославенским просторима.

Петар је тих година истакнути петиционаш, неке од петиција за обрану људи који ће десетак година касније постати моћници и идеолози држава насталих на развалинама Југославије, само је потписао, некима је био аутор. Он је цијело вријеме свог јавног рада био незамјењив везни играч, повезујући људе, градове, Загреб и Београд нарочито, генерације. Повезивао је истомишљенике с циљем обране оних других, вјерујући снажно да се тако одужује и родној Банији, модернизујући њене традиције, и Филозофском факултету у Загребу, озбиљујући његове теорије. Знао је истину о институцијама, гурајући нас да је кажемо и запишемо, и ипак вјеровао у њих. Невесела истина га није могла тако разочарати да га разоружа.

Петар Лађевић је био анархиста у души, који је потписнику тихим гласом објашњавао смисао свих детаља у православној литургији; био је досљедни либерал који се поносио дружењем с Владом Мијановићем Револуцијом и волио људе из његовог круга; био је Србин с Баније који је увијек пред својима бранио Петрињу и петрињске Хрвате.

Значајну епизоду у његовом животу представља рад у Влади Војислава Коштунице у Београду, у којој је са знањем и разумијевањем донесеним из старог краја уобличио и проводио службену политику према мањинама

Почетком деведесетих, управо на трагу онога што је до тада радио, проналазимо га у кругу покретача и оснивача институција Срба у Хрватској, Српског демократског форума и Српског културног друштва „Просвјета“. Петар није био књижевник, он је друге усмјеравао на теме и проблеме, али његови су ријетки прилози о Адаму Прибићевићу и Ванету Ивановићу – био је то избор по сродности – значајно ширили круг спознаје за нас који смо тада живјели укљештени у политичку стварност прве половине 90-их. Другу половину те деценије он је у Лондону, ради као секретар Ванета Ивановића и значајно доприноси његовом књижевном повратку у домовину. Успијевао је као посредник наговорити породицу Ивановић да материјално помогне јужнославенске студенте у Лондону, неки од њих су данас угледни људи и интелектуалци.

Ни преласком у Београд није напустио свој позив ни улогу. Опет је био незамјењиви везни играч, дио његове мисије било је уредниковање у издавачкој кучи „Профил“, био је човјек који зна што је јавност, како се она ствара и користи. Значајну епизоду у његовом животу представља рад у Влади Војислава Коштунице у Београду, у којој је са знањем и разумијевањем донесеним из старог краја уобличио и проводио службену политику према мањинама.

Петар Лађевић је био наш човјек у Београду. Знам много људи који су интензивно живјели и живе хрватско-српске односе, али не знам никога ко је као он настојао разумјети све актере тих односа у прошлости и садашњости и дати им право на ријеч.

Не знам никога ко ће бити тако ожаљен од тако шароликог и бројног круга пријатеља.

(РТС)

 
Колумне Слободана Антонића

Токсична бестидност наше "случајносрпске" елите

Слободан Антонић   
петак, 03. јун 2022.

Наше случајносрпске елите никада нису биле толико отуђене од народа као данас. Јер, док је народ листом против санкција Русији, елите су ушле у фазу најприземнијег пропагандног лагања и антируског хушкања

 
Економска политика

Литијум - у ишчекивању немачког чуда

Живан Лазић   
понедељак, 13. децембар 2021.

Концетрација литијума се ретко када ради у земљи у којој се руда вади, безмало сви литијум шаљу у Кину, где се обавља обогаћивање - најпрљавији сегмент добијања белог метала

 
Политички живот

Првомајски протести и уранци у Србији

Јован Гајић   
четвртак, 01. мај 2025.

Ако ништа друго, да бар код запослених порасте свест да нису роба која се може изнајмити на лизинг и да се заједничим акцијама и уз солидарност неки циљеви, ипак могу постићи

 
Коментар дана

Јужна српска покрајина Александру Вучићу служи само као проточни бојлер, а стотине милиона евра који се тобоже издвајају за КиМ завршавају на рачунима мафије и братије

„Отаџбина“   
петак, 08. новембар 2024.

Само одлазак ових садашњих напредњачких властодржаца може да открије све виновнике пљачке и корупције грађана Србије.

 
Културна политика

Последњег дана марта 2023. избори за првог човека САНУ - Душан Ковачевић фаворит, садашњи председник Владимир С. Костић се неће кандидовати?!

Владан Динић   
петак, 27. јануар 2023.

Наредни избори новог председника САНУ, као и избор новог Извршног одбора САНУ, два потпредседника и генералног секретара 30. марта ове године у Српској академији наука и уметности - проћи ће без Владимира С. Костића (69), садашњег актуелног председника! 

 
Колумне Слободана Антонића

Тренутак истине – Неке црвене линије ипак постоје

Слободан Антонић   
уторак, 02. новембар 2021.

Неке црвене линије постоје. Косово не могу више нити до краја да нам узму, ако га сами не дамо. А Косово, што се Србије тиче, више не може дати чак ни колонијална управа

 
Економска политика

Рио Тинто као метафора – „чудесни“ БДП и статистичке илузије

Небојша Катић   
среда, 05. јануар 2022.

Сага о руднику литијума је само још једна илустрација или симбол колонијалног статуса Србије, њене африканизације и сулуде опседнутости страним инвестицијама. Србија је постала колонија а да је мало ко то приметио

 
Политички живот

Српски пут

Павле Маљковић   
петак, 02. мај 2025.

 Пост - вучићевска Србија стога мора почивати на јасној суверенистичкој основи, тзв. ,,српском становишту", утемељеном у идеји својеврсног национално - демократског еквилибријума.

 
Коментар дана

Срби на Косову и Метохији неће имати користи од доласка Доналда Трампа на власт, баш као што нису имали ни 2016. од проглашења Газивода за „Трампово језеро“

„Отаџбина“   
субота, 16. новембар 2024.

Иза бројних плаката са поруком и сликом „Доналд Трамп наш председник“ на северу КиМ стоји Српска листа.

 
Културна политика

Оно што за понос нације данас значи Новак Ђоковић, то је средином прошлог века био Светозар Глигорић “Глига” — Сећање поводом 100-годишњице рођења

Владан Динић   
четвртак, 02. фебруар 2023.

Југославију су у другој половини прошлог века у целом свету знали “само” по Јосипу Брозу Титу и шахисти Светозару Глигорићу!

 
Колумне Ђорђа Вукадиновића

Даље руке од Устава

Ђорђе Вукадиновић   
уторак, 11. јануар 2022.

Свака промена устава захтева широк политички и друштвени консезус. И широку јавну расправу и информисану јавност која на онову чињеница и изнетих разлога за и против, слободно одлучује. А код нас, у овом случају, нема буквално ништа од тога

 
Документи

Решење о одбацивању иницијативе за оцену уставности проглашења ванредног стања

Уставни суд Србије   
уторак, 26. мај 2020.

По мишљењу Уставног суда, правни „капацитет“ ванреднe ситуације ни приближно не гарантује такву делотворност реаговања државних органа и служби

 
Савремени свет

Како су глобалисти напустили универзалне економске принципе, али су заборавили да то саопште

Бранко Милановић   
недеља, 12. јануар 2025.

Ми више немамо универзална правила, а главни кривац за то није Трамп, већ поглед на свет по коме су домаћи политички интереси и такозвана безбедносна брига изнад свега. Ово није свет глобализације, већ испарцелисаних регионализама и национализама

 
Преносимо

Најопаснија ствар је када потцените противника. Русија је све само не слаба, треба озбиљно схватити Путинов говор о „црвеним линијама“

Вицеадмирал Кај-Ахим Шенбах   
уторак, 15. октобар 2024.

Рат у Европи је могућ, а поновно наоружавање и опасно неповерење на нашем континенту, које је изгледало као да је превазиђено, враћа се са осветом, ексклузивно за РТ Балкан опомиње Кај-Ахим Шенбах


Говорећи на Институту за одбрамбене студије и анализе Манохар Парикар у Индији 22. јануара 2022, немачки вицеадмирал Кај-Ахим Шенбах, тада заповедник Морнарице, усудио се да каже како Путин "вероватно заслужује поштовање". Назвао је Русију старом и важном земљом, додавши да се "треба позабавити руским акцијама у Украјини", али и да је за Кијев "полуострво Крим нестало: Никада се неће вратити — то је чињеница."

Високи НАТО официр, месец дана пре избијања сукоба на истоку Европе, због тога је постао прва жртва европске посвећености рату. Повукао се са функције 24 сата након говора у Индији. Претходно се немачка влада оградила од Шенбахових коментара, а у ту суботу увече, нешто раније, украјинско Министарство спољних послова саопштило је да је позвало немачку амбасадорку Анку Фелдхузен да истакне "категоричку неприхватљивост" Шенбахових коментара.

Вицеадмирал Кај-Ахим Шенбах након пензионисања се није обраћао преко западних мејнстрим медија. Позив за разговор из Београда је, ипак, прихватио.

Питамо га на почетку разговора: Да ли бисте данас изговорили оно што сте рекли у Индији у јануару 2022?

Да, апсолутно. Осим тога, ствари које сам рекао у Индији такође су већ изречене пре избијања рата. Иако је то био трочасовни догађај, цео спор је био у две-три реченице извучене из контекста. Подметнуто ми је и отпустили су ме из морнарице.

Рекао сам тада, и још увек верујем у то, да државе треба да третирају једне друге као једнаке. А шеф државе заслужује поштовање и ако се не слажете са његовим ставовима. У то време то се односило на Владимира Путина, не као особу, већ као председника Руске Федерације.

Друго што сам рекао је да нисам мислио да ће Руска Федерација добровољно вратити полуострво Крим Украјини. Укратко, речено  је, "Крим је отишао и неће се вратити". Нисам изразио подршку овом ставу, већ сам само дао своју политичку оцену овог територијалног питања. Сада су сви догађаји показали да сам у праву.

Поново се од једног броја политичара чује да је Русија слаба а да су Путинове црвене линије фикција и да не  постоје?

Најопаснија ствар коју можете да урадите у овој ситуацији је да потцените свог противника, да га "вербално надговорите" или да заиста сматрате да су његови напори у наоружању занемарљиви. За то не морате цитирати Клаузевица, великог пруског стратега. Ипак, у недавној прошлости чуо сам многе такозване врхунске политичке и војне представнике да говоре управо то. Сматрам да је то политичка и војна глупост.

Руска Федерација је све, само не слаба, и ту не мислим само на нуклеарно наоружање Москве. Чак и ако нас неке тактике руске војске и операције московског министарства одбране на истоку Украјине повремено натерају да се мрштимо, Украјина се суочава са надмоћним противником.

А црвене линије Кремља?

Процењивати  цитиране "црвене линије" руског председника као непостојеће је такође непромишљеност и игра политичке будалаштине. Ове претње Владимира Путина су део политичке комуникације, укључујући и интерну комуникацију.

Ако Запад верује да једноставно може да прави корак за другим само зато што је Москва оставила без реакција прелазак раније дефинисане црвене линије без одговора, није озбиљно управљање конфликтом, а камоли стратешки инстинкт. У једном тренутку, лук ће бити преоптерећен и ескалација рата ће се проширити на државе које раније нису биле укључене. Тада ће бити прекасно за дебату о евентуално погрешно протумаченим црвеним линијама. Циљ нација, посебно УН, мора бити мир, а не како постепено ескалирати рат без пробијања бране. 

Шта је показала украјинска трагедија и где је у том рату изгубљен војнички резон?

Мислим да нисам једини који признаје да се рат могао избећи. Такође мислим да Руска Федерација није себи учинила никакву услугу овим оружаним сукобом. Све стране губе, а велики победник је Кина.

Ова трагедија показује да су људи након завршетка Хладног рата погрешно проценили дешавања у земљама.

Ко је и како погрешио?

Запад је направио грешку што није исправно протумачио и искористио испружену руку Русије. Уместо тога је уследило проширење НАТО-а, уз коришћење тадашње слабости Москве.

То је била пропуштена прилика, не толико за пријатељство, колико за стратешко партнерство са Русијом, посебно против растуће нове светске силе Кине.

Како гледате понашање Русије?

Русија, с друге стране, није искористила демократско реструктурирање своје земље и огромна средства и потенцијал који је ослобођен у том процесу да развије политичку и економску противтежу Западу, али и Пекингу,  иако се, уз мало политичког и историјског знања, може разумети зашто се Русија тако позиционирала.

Да ли је велики рат у Европи данас немогућ?

Рат у Европи је могућ, а поновно наоружавање и опасно неповерење на нашем континенту, које је изгледало као да је превазиђено, враћа се са осветом.

Како може да се заврши ова ноћна мора и шта сви  актери сукоба треба да ураде да  се рат оконча?

Примарни циљ мора бити постизање прекида ватре. Наравно, ово није велика спознаја. Да би се то постигло, обе стране, Украјина и Русија, у идеалном случају морају унапред да именују заједничког преговарача коме обе стране верују. Према мом мишљењу, то искључује неку западну нацију, или чак и Кину. Можда се такав партнер може наћи на Глобалном југу. Међутим, обе стране такође морају бити спремне да воде преговоре без предуслова. Мора се успоставити праћење (фронт) линије са представницима обе зараћене стране и УН (а можда и ОЕБС), а дуж линије контакта мора бити успостављена зона без оружја. Након тога, преговори о новом мировном поретку морају да се одвијају на неутралним локацијама.

Кристина Лалић Спирковић

(РТ)

 
Колумне Ђорђа Вукадиновића

“Апокалипса” по Вучићу – У почетку смо били шокирани, а сад само одмахујемо руком

Ђорђе Вукадиновић   
недеља, 02. јануар 2022.

Догађа нам се управо оно чега смо се највише плашили и на шта смо често упозоравали са ових страница. ОГУГЛАЛО СЕ. Тада смо били шокирани. Сада углавном само одмахујемо руком

 
Економска политика

Случај тројице бањалучкух професора - Јована Душанића, Миодрага Зеца и Љубомира Золотића

Јован Б. Душанић   
субота, 03. април 2021.

Управо ми је слобода од мишљења масе и неслобода од сопствене савести омогућила се увек осећам слободним човеком, чак и у затвору у који сам доспео средином 80-их година прошлог столећа

 
<< Прва < Претходна 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 Следећа > Последња >>

Страна 13 од 445

Анкета

Да ли мислите да ће у 2025. години бити одржани ванредни парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер