Ћира на срећу није ухапшен, али му је управа факултета 1. октобра саопштила да више неће бити у настави, те да ће наредних годину дана бити плаћен да се бави „научним радом“.То је стара метода академске ликвидације, које се сећамо још из „вунених времена”

Можда данас пишемо ћирилицом, можда имамо заставу са орлом и оцилима, можда певамо "Весели се српски роде" уместо "Игра рокенрол цела Југославија", али шта нам то вреди ако смо изгубили слободу да сами одлучујемо у каквом друштву желимо да живимо, са ким хоћемо да радимо и тргујемо, ко су нам савезници, а ко непријатељи?

Јер ако он оде, доћи ће, нешто ми говори, неко тактичнији, обзирнији, мудрији и предусретљивији. А ми ћемо одмах, наивни и жељни људске речи, помислити да је то стварно, а да је Кристофер био само грешка и некаква ружна сенка. А није. Кристофер је баш оно што јесте. 

У периоду велике политичке поларизације, неповерења у институције, скоро свакодневних масовних убистава на јавним местима, овакви филмови наилазе на плодно тле, не само код политичких екстремиста већ и код оних који напросто не препознају америчко друштво па и културу јер више не личе оно што је пре било

Деведесетих година XX века и током прве деценије XXI века либерална концепција организације простора „обогаћена“ је идеологијом новог регионализма. Динамични процеси глобализације довели су у питање регулаторне капацитете државе и наметнули аутономну тржишну логику као једини развојно- продуктивни приступ

Решени да направимо заједнички нови почетак за наша два народа и дођемо до заједничког решења које ће обезбедити трајни мир, сарадњу и уважавање

Данас нам је неопходна тотална и свеобухватна милитаризација земље, државе и народа, пише руски мислилац Александар Дугин за "РИА Новости".

“Ситни људи ситна посла раде”! (П.П.Његош): Или, како другачије протумачити жељу, идеју, мисао, смисао, генијалност или будалаштину - самозваног лидера опскурне Групе “Октобар” који саставља и емитује спискове “Путинових агената” у Србији

Срби га, убеђен сам, толико воле не само зато што је најбољи, него пре свега зато што у „маћехинском“ третману који има од стране судија, тениске публике и глобалних медија препознају и своју колективну судбину

Западњаци се сада надају да ће им то ипак, у догледно време, завршити политичар који је концентрисао колико год је преостало власти у једној (полу)колонији. Али, шта ће он напослетку урадити, то уистину још нико не зна (мада, на основу Брисела 1 и 2, као и његових изјава, већина патриота очекује најгоре).