Kuriozitet je da je Vučić preko ruskog ambasadora Harčenka čestitao Putinu pobedu na izborima - dok u isto vreme šalje granate Zelenskom

Istina se zaista najčešće krije „negde između krajnosti”. A skoro nikad u ekstremu, ma koliko ti ekstremi – i ekstremizmi – povremeno delovali atraktivno i  privlačno u odnosu na sivilo „običnosti”, proseka i zdravog razuma

Stoga, izbor između toga da li biti kolonija ili da li biti slobodna zemlja nije stvar boljeg ili lošijeg standarda, ili izbor između novog automobila i stare ikone. To je izbor između gladi i slobode, između nestanka naroda ili pak njegovog očuvanja. Slučaj Irske i Srbije u 19. veku nedvosmisleno kazuje šta bi trebalo izabrati. 

Zato postoji realna strepnja da bi faktor vremena mogao tu energiju da uvede u vode revolucionarnog sukoba sa neizvesnim ishodom, ali izvesnim ljudskim žrvama, ili u vode prirodnog ispumpavanja te energije i stanje višedecenijske tišine u mraku

Ponovo je, po ko zna koji put, pokazao da ga nikako ne treba potcenjivati, s tim što je to dokazivanje do sada svima, osim njemu, već trebalo da dosadi. Odavno je bilo vreme da to shvatimo i da u skladu sa tim postupamo. Svaka naivnost u tom pogledu zaista je nepremostiva prepreka za bavljenje politikom. Ako nije naivnost onda je neka zadnja namera, koja god bila, pa se u tom slučaju mora pokrenuti pitanje odgovornosti.

Svetinje je odbranio. Greške ispravio. Zlo pobedio. Slobodu dočekao – i ne samo dočekao, nego joj i najdirektnije doprineo. Odlazi omiljen od mnogobrojnih poštovalaca i poštovan od onih kojima iz različitih razloga nije bio omiljen

Na koga ste pomislili da se odnosi naslov ovoga teksta? Bili ste u pravu.

Medijska hajka koju su NATO mediji započeli odavno u Srbiji ima svoje duboke psihološke korijene: svaljujući krivicu na "Bosance" i "one tamo preko", šalje se lažna poruka o tome da je za probleme društva kriv zapravo samo "onaj drugi", "primitivni", prezreni dođoš

Na izmaku leta 1992. delovalo je da nema svetlosti na kraju višegradskog tunela. Tih dana, muslimanski borci napali su snage Vojske Republike Srpske, a onda saterali grupu srpskih vojnika u tunel Brodar, dug nepunih sto metara, koji se nalazi na putu Višegrad-Rudo. Za opkoljene vojnike nastao je pakao: narednih devet dana bili su svakodnevno napadani, ostavši u međuvremenu bez radio-veze, ali i bez hleba i vode.

I dok se čitavo srpsko društvo proglašava saučesnikom „nacističke“ politike, nepopravljivo obolelim od „fašizma“, zapravo se priziva prava okupacija ili makar neki oblik direktnog zapadnog paternalizma, u kome će ovdašnji otkrivači-informatori određivati ko je u Srbiji „fašista“, i ko treba da bude „denacifikovan