Зденко Томановић: Власт срушила уставни поредак - владавину права заменила институцијама које служе једној особи и малој затвореној друштвеној групи

Владавину права власт је заменила институцијама које служе једној особи и малој затвореној друштвеној групи, а злоставља народ Србије низом злоупотреба, превара и измишљотина. Напуштањем закона и Устава изгубили су легитимитет, а онда и ауторитет.

Реторика беса и мржње

Али њихове увреде су опасније од рутинске правне непристојности. Оне су врата која отварају све назаконитости. Та реторика беса и говор мржње подстичу њихове присталице на акције – од привидно законитих до јасно незаконитих на сваком месту. Говор нетолеранције, вербалног насиља, осиромашене личне и правне културе заправо се своди на подстрекавање на кршење закона и Устава.

Њихов говор је истовремено сигнал и порука свима који су укључени у нека недела: свим средствима ћемо вас бранити и бићете заштићени.

За изабране следи правна сигурност попут одлуке врха извршне власти да неће судови судити онима који су девојци поломили вилицу ни онима који су девојку тешко повредили колима

Бејзбол палице, гажење на раскрсницама, ломљење вилица, разбијање глава, постројавање на коленима уза зид везаних руку, откази на послу, суспензије и слично, резултат су њиховог подстицања и оправдавања. Њихово вербално насиље се пренело у полицијске џипове који се залећу на младе људе, даје снагу и онима који на клупама држе главе студената притиснуте коленима и девојци чупају косу под изговором службене радње.

Заправо на основу узурпиране моћи врше одмазду са срамним правним чином. За изабране следи правна сигурност попут одлуке врха извршне власти да неће судови судити онима који су девојци поломили вилицу ни онима који су девојку тешко повредили колима. Врх земље ће суспендовати правду када то пожели.

Студенткиња Ана

Напуштањем закона и Устава изгубили су легитимитет, а онда и ауторитет. А политика без ауторитета остаје без људскости, и тада више није политика већ насиље. Насиље је постало идеја и зато је друштвена чињеница а не неминовност.

Антиправно деловање

Центри моћи Србије дају јавне и тајне, усмене и писмене дозволе за антиправно деловање.

За копање литијума и Генералштаб, за Јовањицу и Савамалу, за фантомке и насиље, за ширење мржње и панике, за емитовање примитивне пропаганде и цензуру, за бесправне објекте, фалсификате и још многе антиправне делатности дали су команду или зелено светло. Дали су дозволу да се злоупотреби све и свако, ако то може да буде корисно за успостављање и одржавање тоталне контроле у друштву.

А за прикривање свог антиправног деловања верују у тајност свога рада, тајност уговора и преговора, тајност батинаша и обећања, тајност порекла новца и трансакција, процедура.

Да би опстала тајност као важно средство власти, јавност мора да се држи у незнању и зато су одузели моћ грађанину и дали моћ пропаганди и индустрији лажи. Политиком перформанса и спектакла лажи презентују стварност онако како одговара њиховој потреби и сврси, а затим објављују своје произведене „истине“. А што су њихова удаљавања од закона и Устава већа, у томе су све громогласнији.

Недорасла и неодговорна затворена друштвена група гази тековине правне и моралне цивилизације. Организују политичку мржњу, презиру истину и правду, носе покличе беса

Зато стварају фикције и симулације. Од симулованих правних поступака, симуловане правде до фиктивне демократије, од симулованог патриотизма и фиктивне модернизује до симулованих избора и фиктивних пребивалишта.

Јавном сценом одзвањају њихове бесмислице о терористима, државним ударима, узвишеним националним интересима, судбоносним тренуцима и слични позиви на масовну покорност!

А све се слива у захтев за колективну самообману стављајући у центар антиправно деловање.

Недорасла и неодговорна затворена друштвена група гази тековине правне и моралне цивилизације. Снагом приграбљене моћи заробљавају сваки део друштва. Укидају друштвену толеранцију. Неће културу разума. Организују политичку мржњу, презиру истину и правду, носе покличе беса. А његово мишљење једино прихватају као меру реалног људског вредновања и понашања.

Систем у коме немају сви иста права

Власт сматра да су закони и Устав савладиве препреке јер им победа на изборима даје право на неконтролисану моћ над правом, буџетом, институцијама, грађанима, друштвом. Зато стварају систем у којем немају сви грађани Србије иста права. Неко има више права, а неко мање.

Не можете да протестујете испред стана шефа владајуће партије, али можете да организујете бакљаду на месту где живе опозициони лидер и његова деца. Можете по друштвеним мрежама да претите свима који нису њихови без правних последица, али ће завршити у притвору свако ко се усуди да употреби друштвене мреже против пробраних. Дугачка је листа примера правне неједнакости која се често брани агресијом која подстиче амбијент неодговорности, мржње и полтронства.

На недостојним медијима називају слободне медије подстрекачима тероризма. А истовремено тужилац који је правно квалификовао ударање колима студенткиње као кривично дело, подстиче шефа државе да је помилује

А да закони не важе за све једнако омогућава им велики број представника државних институција са којима су умрежени и који су корумпирани друштвеним утицајем моћних.

Највећи број челних тужилаца није привржен својој институцији већ политичком врху. Они се понашају као партијски агенти правде. Зато кривично гоне и притварају студенте и грађане за напад на уставно уређење, а истовремено само посматрају противуставно деловање појединих из врха власти. Они окрећу поглед од незаконитости које су видљиве. Неће да виде коруптивну природу јавног сектора и зато их свако подсећање на то узнемирава. Они хоће да нормализују форматизовану реалност дајући тако легитимитет лажи, криминалу и бројним друштвено штетним појавама.

Протест подршке Алекси због привођења

Зато на недостојним медијима називају слободне медије подстрекачима тероризма. А истовремено тужилац који је правно квалификовао ударање колима студенткиње као кривично дело, подстиче шефа државе да је помилује. Па ако сматра да то што је урађено није кривично дело и да не треба кривично гонити, зашто је онда кривично гонио?

То што је урађено студенткињи је кривично дело, а нажалост кампањом врха власти против неистомишљеника полтронски настројени делови институција препознају се као кандидати да кампању спроведу у дело преко својих службених функција. Тада се јавља нескривена мотивисаност, која има незаконит мотив. А то закон забрањује.

На националним фреквенцијама се забринуто питају када ће држава реаговати против блокадера, уз претњу власти да народ губи стрпљење. Али их не брине то што су одавно државне институције у стању окупираности од стране једне мале друштвене групе, што су укинуте разлике између законитости и незаконитости, што су дискредитована уставна ограничења, деградиран статус грађанина и успостављена диригована демократија. А у помиловању за поломљену вилицу или за тешке повреде главе младим девојкама, у речима мајке студента „кад ће мом сину да зарасту кости“, у крвавим главама академске младости, у необузданом инату који насрће и на права и на тела ученика, студената, наставника, професора, лекара, адвоката, не виде разлог за забринутост.

Вређање и претње адвокатима

Адвокати су важна интелектуална друштвена група која може да покреће енергију, знање и искуство, да афирмише стручност и интегритет, одговорност, пристојност и правну културу. Руководство комора је морало знатно раније да гласно демаскира и раскринка све обмане у вези са питањима од посебног друштвеног значаја, а свако даље релативизовање друштвених аномалија нашу професију води у изолацију.

Адвокати би требало да имају јасан и јаван став о нашем садашњем тренутку, а то је: врх власти у Србији је срушио уставни поредак и одржава противуставно стање. Они су подстрекавали на кршење закона и Устава. Владавину права заменили су институцијама које служе једној особи и малој затвореној друштвеној групи, а злостављали су народ Србије низом злоупотреба, превара и измишљотина. Они су изневерили историјска права српског народа и државе на КиМ. Они су обећали странцима нашу земљу ради отимања здраве природе и животне средине, и истовремено промовишу самодопадну културу кича и јефтиног сјаја, а агресивним жаргоном понижавају грађане, политичке неистомишљенике и све који не припадају њима .

Јавни интерес је дакле и интерес свих адвоката и грађана Србије. А јавни интерес је да се политички врх покорава праву.

Адвокатури су нужне институције, независне и самосталне, а не оне у којима доминирају послушност и морални кукавичлук. Нама је потребна владавина права а не владавина моћних појединаца из нашег политичког и државног врха.

Правна сигурност нема право на кризу. Живот сваког закона у Србији захтева његову примену. Непримена и необјективна примена закона, селективност и рушење форме као препреке, довели су до правне злоупотребе која носи правну и моралну одговорност и садашњу и будућу.

Адвокатури су нужне институције, независне и самосталне, а не оне у којима доминирају послушност и морални кукавичлук. Нама је потребна владавина права а не владавина моћних појединаца из нашег политичког и државног врха

Зато адвокати морају да препознају да наметање доминације једне партије, једног мишљења, једног ауторитета носи опасност прихватања ћутања као најсигурнијег модела професионалног преживљавања.

Ми свој друштвени статус градимо деценијама и законски израз „достојност“ адвоката садржи у себи осим нужне толеранције и чињеницу да наш углед полази од нас самих, од наше правне културе, и нашег односа према праву, али и од обавезе да будемо последња одбрана грађанима од оних који имају вишак моћи од правно дозвољене. И зато ћутање није опција.

Исправно су студенти избегавали договоре са Ненадлежним.

1. Нема договарања са режимом који одржава Србију на манипулативним идејама, култури лажи и корупције, поништавању традиције убеђујући нас да је нормално и законито да имају неспутану моћ

2. Нема предаје својих права и своје државе пред налетом свих облика најгорег насиља

3. Студенти се данас позивају на Устав и законе државе за коју се боре и одбијају антиграђански и антипатриотски режим који слободу говора хоће да опише као опасност за систем.

4. Власт врши избор тема које су тачка раздора у друштву, генеришући морално суђење у јавном простору свима. Тим поделама желе да дају легитимитет лажима. Приказивање нужним расправе о већ офуцаним темама попут унутрашњих непријатеља и терориста је прикривање субверзивне делатности власти против демократије. Зато не може да прође политички, правни и медијски инжењеринг да грађани „не виде“ зло које чине власти наметањем лажних подела.

5. На битним стварима поделе су лажне јер мноштво активности, догађаја и идеја које су подстакли студенти довело је друштво до тачке сагласности, а то су правда, морал, једнакост, уставност, законитост, истина, солидарност.

6. Студенти су нам показали да је могућ политички суживот „патриоте“ и „грађанина“ . Али пут до пратриотског грађанина није пут прегласавања малобројнијих, није провидна политичка игра варања и манипулисања, него је пут социјалног пријатељства, политичке сарадње и поверења, заштите колективних и индивидуалних права, толеранције и правде.

Будућност су студентске стазе

Будућност човека одређује каква је била његова прошлост. А цензори слободе нису остали у историји запамћени као добри момци. Заједнички разум Србије говори да је друштвени и политички тренутак поверио мандат студентима да изведу Србију на пут правне културе и остварења прокламованих права, толеранције међу различитостима и права сваког грађанина да живот не проводи у неправди. Нема ни моралних ни културних стандарда живљења, ако право није правични судија у сложеним друштвеним односима, а то није могуће све док доминирају они који су посвећени одржавању власти по сваку цену.

И зато, пратимо студентске стазе.

(Радар)