Godinama su Beograd, Vojvodina i tzv. centralna Srbija figurirali kao tri politički, demografski i statistički prilično različite regije, ali se otprilike sa dolaskom na vlast naprednjaka ta razlika počela gubiti. Najpre je praktično nestala razlika između “ostatka Srbije” i Vojvodine, da bi u poslednje vreme i Beograd uveliko postao žrtva ovog trenda sveopšte nivelacije

Vojska na ulicama u vreme vanrednog stanja – ništa neuobičajeno ni novo, svaka država to radi, ali na osnovu unapred pripremljenih i razrađenih planova, ustavnih i zakonskih ovlašćenja i propisa

Tako se – kombinacijom prećutkivanja, ignorancije i bahatosti – tretiraju ekonomski rezultati, tako se tretira tema medijske (ne)slobode, kao i zamerke zbog demokratskog deficita i suženja prostora za argumentovanu kritiku vlasti.  Ne radi se tu o klasičnoj cenzuri, već o čitavoj paleti sistematskog obeshrabrivanja kritičke javnosti.

Najbolji način za iznalaženje kompromisnog rešenja u skladu sa principima međunarodnog prava je dijalog između Beograda i Prištine, uz posredovanje statusno neutralnih medijatora kojima je mandate poverio UN.

Kina postaje ekonomski najmoćnija, dok nastavlja da se identifikuje sa narodima globalnog juga. Njena istorijska vizija je osporavanje zapadne dominacije i afirmacija buduće inkluzivne svetske kulture. To ukazuje na ozbiljno nastojanja Kine da ostvari globalno liderstvo

Zastave Republike Srbije isticale su se na zvanične državne praznike kao i u ostatku Srbije. A onda je zavladao „Aco Srbin“ demontirao institucije srpske države i otvorio vrata separatistima ka severu Kosova i Metohije. A da bi kamuflirao celu izdaju on ističe srpske zastave u čisto srpskim sredinama

Koliko god potreba naših sugrađana da učestvuju u ovoj najnovijoj modi bila smešna, iskarikirana i u suštini besmislena, Beograd i drugi gradovi Srbije daleko su od pomame koja je u vezi sa ovom igrom zahvatila metropole sveta.

Kada kažemo da se Srbija u budućem ekonomskom razvoju i modernizaciji mora, pre svega, oslanjati na domaće izvore finansiranja, to ne isključuje i inostrane izvore finansiranja, kao što su koncesije u velike infrastrukturne objekte, pa čak i zaduživanje u inostranstvu.

Ne znam šta bi evropejski Srbi dobili podržavajući Vučićeve antinacionalne bravure, osim lične koristi. Možda neku vrstu korbača za disciplinovanje večitog predsednika u nemogućem scenariju njegovog opiranja. Pa on takvu priliku nikada ne bi dopustio ispunjacajući maksimalno tuđe zahteve i ruinirajući Srbiju, njen ustavni poredak i njen nacionalni identitet.