A očekivao je da mu, kad su mu već dali taj novi bungalov na korišćenje, daju bar jedan ili dva kreveta, ona razmontirana sa Beogradskog sajma, da ima gde da prespava. U kući za koju neko treba da odgovara – u kakvom je stanju primljena i zašto je takva kakva je.

Daleko od toga da su Rusi ovim vetom rešili sve svoje ili naše probleme u regionu. Previše je tu u prošlosti bilo propusta i sa jedne i sa druge strane. Ali su se, teniskim žargonom rečeno, „vratili u meč“, odnosno, pokazali da imaju nameru da uprkos problemima koje imaju u bližem okruženju – a možda i baš zbog toga – na Balkanu igraju aktivniju ulogu

118) Kako rob stupi na Srbsku zemlju, ot onoga časa postaje slobodnim, ili ga ko doveo u Serbiju, ili sam u nju pobegao. Srbinu slobodno je roba kupiti, no ne prodati.

U svom Gvoru o miru, Kenedi nas je podsetio da ono što ujedinjuje SAD i Rusiju jeste da „svi mi nastanjujemo ovu malu planetu. Svi dišemo isti vazduh. Svi mi brinemo za budućnost naše dece. I svi smo mi smrtni”

Pogled na samo jedan "analitički" tekst Vašington posta dovoljan je da se čitalac uveri u razmere, perfidnost i malicioznost antiruske propagande s jedne, i sav sunovrat zapadnog javnog mnjenja s druge strane

Ograničiti i ukinuti slobodu govora, a samim tim i slobodu mišljenja, nametnuti autoritet paradržavnog civilnog društva, koje niti ko bira, niti kome odgovara, a zatim će se građani sami razoružati i prepustiti na milost politički korektnih politika, uz obavezu da obilato finasiraju iste.

Dakle, jaka valuta i niska inflacija nisu cilj po sebi. Da je tako onda bi državama koje to imaju, poput Makedonije, Hrvatske, Bugarske, Albanije, Crne Gore ili BIH cvetale ruže.

Osuda vojnih jedinica koje bi htele da pretvore Ukrajinu u nacističku državu ne podržava ruski narativ. Takva osuda samo saopštava bolnu istinu o sadašnjosti, prošlosti i verovatnoj budućnosti.

Nije Vladimir Vladimirovič Putin zabio nož u leđa Srbiji nego Srbija zabija nož u leđa Rusiji u momentu kada se ceo Zapad ustremio na nju. Prvi put u svojoj istoriji Srbija se nalazi u suprotnom taboru od Rusije

Dejan J. Subotić bio je sin našeg poznatog pesnika Jovana Subotića (1817 – 1886), predsednika Matice srpske, učesnika Majske skupštine, advokata i narodnog tribuna. Iz braka sa Savkom Polit Desančić, Jovan je imao sedmoro dece: Dejana, Žarka, Vidu, Vericu, Vojislava, Branislava i Ozrena. Žarko i Vida preminuli su kao deca, a dr Vojislav J. Subotić bio je čuveni hirurg i osnivač Medicinskog fakulteta u Beogradu