Prethodnih dana imalo smo prilike da pročitamo i čujemo neke veoma skandalozne i varvarske izjave - što od pripadnika „drugosrbijanske“, što od pripadnika nominalno „srpsko-patriotske“ javnosti – na temu upotrebe crkvenoslovenskog jezika u oslikavanju Hrama Svetog Save.

Za svoju smrt direktno optužujem Zorana Đinđića, Vojislava Koštunicu, Dušana Mihajlovića, Vladana Batića i Miroljuba Labusa, koji su najodgovorniji za bezočno nepoštovanje Ustava i zakona, koji su doveli u pitanje opstanak zemlje i srpskog naroda

Praktični slom neoliberalizma, koji se najbolje vidi kroz nezapamćenu fiskalnu i monetarnu ekspanzivnost u ključnim ekonomijama modernog sveta, ukazuju koliko je za političke elite bitno da slušaju glas većine. Uprkos trenutnim naporima da se obuzda javna potrošnja i monetarna politika učini restriktivnijom (obični građani Srbije to najbolje vide kroz rast EURIBOR-a, tj. rata za stambene kredite), zaokret od „države blagostanja“ ka nečemu što bi ličilo na „pro-biznis“ politike, zasnovane na malim porezima i radikalnom smanjenju fiskusa i javnih dugova, na sreću ne izgleda realistično

„Zapravo, definišem je kao `Patriotska opozicija`“ (Đ. Meloni)

 Rusima koji se malo bolje razumeju u srpske političke prilike, a da pri tom nisu u njih preduboko interesno i poslovno involvirani, Vučić i SNS neodoljivo liče na Đukanovića i DPS. Zato je, verujem, uprkos svoj diplomatskoj, medijskoj i lobističkoj šminci, sve prisutnija povećana podozrivost zvanične Moskve prema srpskoj vlasti i Vučiću lično.

Srbija  je  ostvarila određeni napredak ka vidljivom i održivom poboljšanju odnosa sa Kosovom, ključnim  prioritetom  navedenim  u Mišljenju Komisije o  zahtevu Srbije  za članstvo. Srbija i  dalje  osporava  jednostrano  proglašenje  nezavisnosti  Kosova.

Ako je ranije bilo kakva debata o stvarnoj upotrebi nuklearnog oružja bila tabu, sada se otvoreno raspravlja o upotrebi taktičkih nuklearnih opcija za direktno rešavanje vojnih zadataka

U vezi sa Rezolucijom 1244 SB UN postavlja se pitanje njene pravne valjanosti. O tome se u srpskoj javnosti gotovo ništa ne govori, već se Rezolucija uzima kao datost, gotovo bogom dana

Na zapadu već postoji ono što je nekad bilo u komunizmu – autocenzura. Oni su tu autocenzuru uveli kroz ideju političke korektnosti, dakle sve ono o čemu ne treba da se priča, oni kao disciplinovani ljudi koji pripadaju protestantskom i katoličkom odgoju, oni to vrlo lako prihvataju. 

Ono što plaši zaposlene u Telekomu Srbija, zbog čega su sindikati odlučno protiv prodaje, je iskustvo iz Hrvatske gde je nakon privatizacije iz kompanije otišlo 10.000 ljudi. Sindikati u Hrvatskoj upozoravaju da se, zajedno sa zaposlenima, iz ove kompanije iseljavaju i poslovi koje je nekada obavljao HT.