Dok Aleksandar Vučić primorava Srbe sa Kosova i Metohije da učestvuju na njegovim mitinzima i grade kult njegove ličnosti, Šiptari u Kosovskoj Mitrovici postaviše zastavu tzv. nezavisnog Kosova na zgradi opštine. Tamo Srba više nema jer ih je upravo Vučić najpre preveo iz pravnog poretka Srbije u „pravni poredak Kosova“ 2013. godine, a zatim ih je izveo i iz tzv. kosovskih institucija krajem 2022, ostavljajući prazan prostor za šiptarsku okupaciju severnog Kosova.

Srbija ima pravo da očekuje da Rusija bude verna ikoni cara Nikolaja i njegove mučeničke porodice samo u onoj meri, u kojoj je sama spremna da bude verna ikoni cara Lazara i kosovskih mučenika. 

Istina glasi: ''Nije cena nečega onoliko koliko to nešto vredi, nego koju najnižu cenu je prodavac državnih resursa spreman da prihvati.''

Tolerancija prema Drugom i drugačijem u ovom diskursu je binarno segregacionistička. Ona apsolutno važi samo za jednu grupaciju, koju činimo Mi, istomišljenici, „evroatlantski“ integracionisti i građanisti.

Još je Hantington sredinom devedesetih u svom čuvenom delu Sukob civilizacija u poglavlju o Ukrajini, naveo da je ona geopolitički i civilizacijski nepovratno podeljena zemlja, na veći deo koji je proruski, i onaj zapadni koji to nije. Tako podeljena Ukrajina je nekako funkcionisala kao načelno prvi put u istoriji nezavisna država putem pluralizma, gde su se na vlasti naizmenično smenjivale „proruske“ i „prozapadne“ vlasti, sve do puča februara 2014, kada praktično prestaje da postoji u svom dotadašnjem formatu i balansu. I pre toga u dva navrata otimana je na sumnjiv način, vlast proruskim strankama i političarima (krajem 2004, ili tzv. „narandžasta revolucija“ i proleća 2006. kada je pod sumnjivim okolnostima od strane predsednika Juščenka raspuštena tzv. druga Janukovičeva vlada). Međutim, ovaj treći put februara 2014. suverena vlast predsednika Viktora Janukoviča i premijera Azarova je oborena na ulici i uz pomoć zapadnih struktura, te dotle često vladajuće proruske stranke Partija regiona i Kompartija zabranjene. Od tada više ništa neće biti isto, pa je došlo do poznatih događaja secesija Krima i Donbasa, sukoba i napetosti. Pobeda Zelenskog nad Porošenkom 2019. na predsedničkim izborima dala je nadu u smirivanje situacije. Međutim, Zelenski nakon dolaska Bajdena u Belu kuću nastavlja koncept politike Ukrajina-antiRusija, i na unutrašnjem planu (nova crkva, marginalizacija ruskog jezika i ruskojezičnog stanovništva) i na spoljnom planu (ne poštovanje Minska 2), što je verovatno presudno delovalo na Moskvu da krene u oružani sukob.

Čini se, međutim, da je dogovor oko cene gasa prava prilika da se prijateljstvo, političko ali i ono davnašnje, još jednom potvrdi. Ovoga puta u nezgodnom trenutku i u situaciji kada su treći umnogome isprovocirali dramatičan rast cena, pre svega, gasa i struje

Nisam slučajno  napisao da „ovo zlo nije došlo na izborima“ i da neće na taj način ni otići. Ali, kao što se i ovaj put pokazalo, izbori jesu način da se režim bar delimično delegitimiše i demaskira. Što se upravo i dogodilo

Odbornici skupština opština Kosovska Mitrovica, Zubin Potok Zvečan i Leposavić konstatuju da privremeno treba prekinuti proteste na lokaciji Jarinje, iako se ne slažu sa primenom sporazuma o IBM.

U državi koja je pred stranim ucenama i pritiscima kapitulirala, niti imamo lidere, niti snagu da ovu tragediju i katastrofu sprečimo. Postojeće tenzije veoma lako mogu dovesti do krvoprolića i nasilja nad protivnicima eksploatacije litijuma neviđenih razmera

Pozivamo sve političke aktere, a naročito vlast, da prihvate ove dobronamerne i razumne predloge koji građanima i društvu daju priliku da se konsoliduju i pripreme za izazove koji su pred nama i, postupajući odgovorno i savesno, otvore put ka ozdravljenju političke i medijske scene i društva u celini