Naravno, nema tog „porodičnog blaga“ niti te „zlatne koke“ koju loše upravljanje ne bi moglo očerupati i upropastiti. Ali to nije argument da se svi preostali državni resursi rasprodaju, već razlog više da se, za promenu, njima pokuša domaćinski upravljati.

Beograd zahteva visok stepen autonomije za srpske opštine, po ugledu na slučaj Katalonije, kao i da se ta autonomija garantuje najvišim zakonskim aktima pokrajine i da iza nje stoje zvaničnici međunarodne zajednice.

Ne prodaj Srbine, nije to zemlja no ucvetalo nebo. Nije đedovina no anđeovina. I, nije prađedovina već- Bogovina!

Ako se Kosovo i Metohija preda, kako je i tamo i ovde već odlučeno, onaj ko to učini neće moći da se skriva iza izmanipulisane javnosti, niti će takva javnost moći da se krije iza velikog manipulatora. Mira u Srbiji neće biti, jer Kosovo je za današnji zapad samo nit uspešno rasparane čarape iza koje slede druge niti: jugoistočna Srbija, Raška oblast, Republika Srpska…

Ovaj serijal ubedljivo i sa mnogo talenta zahvata suštinu unutrašnjih sukoba u ljudskom društvu, a sve da bi nam pričao jednu u velikoj meri večnu priču o humanosti i otuđenju, empatiji i ksenofobiji, banalnosti zla i uzvišenosti dobra, a sve to stavljeno u realpolitički kontekst koji je sasvim primenjiv na savremeno društvo. I koji mu je, možda, preko potreban. 

Pre moderne imali smo predmoderno, tj. tradicionalno društvo u kojem je religija formirala tadašnji pogled na svet, a istina je apsolutna i ona se formirala i objašnjavala religioznim učenjima. Religija i tradicija predstavljaju regulatore društvenog života.

Zbog promene koncepcije ove rubrike više neće biti moje kolumne. Dozvoliću sebi slobodu da u svom poslednjem članku kažem nešto o sopstvenom medijskom iskustvu, uključiv tu i trogodišnje iskustvo komentatora „Politike”.

Pokret „Degrowth“ ili „NE-rast“ predstavlja nemilosrdnu kritiku dogme ekonomskog rasta, pre svega u odnosu na njegove ekološke posledice o mogućoj "klimatskoj katastrofi"

To bi bilo isto kao da pitamo ko je koga napao 3. septembra 1939. Jer, nije nacistička Nemačka objavila rat Engleskoj i Francuskoj, već obratno. Dakle, po logici naših kompradora, Nemačka je žrtva, moramo da budemo na strani Hitlera

Na zapadu već postoji ono što je nekad bilo u komunizmu – autocenzura. Oni su tu autocenzuru uveli kroz ideju političke korektnosti, dakle sve ono o čemu ne treba da se priča, oni kao disciplinovani ljudi koji pripadaju protestantskom i katoličkom odgoju, oni to vrlo lako prihvataju.