Telekomunikacione kompanije i banke vodili su ljudi koji su bili libertarijanski nastrojeni i koji su zaista želeli da kreiraju sisteme radi izbegavanja političkog nadzora. Desilo se upravo suprotno: internet mreže, finansijska infrastruktura i globalni lanci snabdevanja, koje su prvobitno uspostavile privatne firme, na kraju su iskorišćene kao oružje od strane vlada, posebno američke.

I ključno pitanje – ko će se odazvati pozivu u vojsku, ako se prenebregne činjenica o mogućnosti "prigovora savesti" i "tatinim sinovima". U Srbiji se godišnje rodi oko 60.000 beba, a manje od pola su muškarci.

Isto tako, u mejn-strim medijima nema ni „Briselskog sporazuma“, niti ozbiljne debate o njemu, iako se već dve godine čitava državna politika vrti oko ovog dokumenta kojim se aktuelna vlast obavezala na povlačenje srpskih državnih struktura sa severa KiM i obezbedila sebi podršku relevantnih (zapadnih) centara moći.   

Cilj naše inicijative o otvaranju suštinskog dijaloga nije uperen protiv evropske perspektive Republike Hrvatske. Mi se zalažemo za pomirenje srpskog i hrvatskog naroda i uspostavu svestrane saradnje između dve države, uz puno poštovanje ljudskih prava svih građana bez obzira na nacionalnu i vjersku pripadnost.

Na ovom mestu, mora se reći da veća opasnost po srpske interese trenutno leži u najavljenom ulasku Kosova u Savet Evrope. Ulazak tzv. Kosova u Savet Evrope predstavljalo bi veći poraz nego svi dosadašnji potpisani i nepotpisani sporazumi, koji bi umanjili kapacitete Srbije i kako u odnosu na Kosovo i Metohiiju, tako i u odbrani Republike Srpske

U skladu sa uputstvima njegovog savetnika i ratnog zločinca Blera, Vučić je satima sluđivao srpsku javnost kontradiktornim porukama prema kojima on nije pisao Deklaraciju iz Tirane iako je potpisom pristao na nju i da nije uveo sankcije RF iako se potpisom saglasio sa pozivom na restriktivne mere/sankcije protiv Moskve

Ograničiti i ukinuti slobodu govora, a samim tim i slobodu mišljenja, nametnuti autoritet paradržavnog civilnog društva, koje niti ko bira, niti kome odgovara, a zatim će se građani sami razoružati i prepustiti na milost politički korektnih politika, uz obavezu da obilato finasiraju iste.

Tako se – kombinacijom prećutkivanja, ignorancije i bahatosti – tretiraju ekonomski rezultati, tako se tretira tema medijske (ne)slobode, kao i zamerke zbog demokratskog deficita i suženja prostora za argumentovanu kritiku vlasti.  Ne radi se tu o klasičnoj cenzuri, već o čitavoj paleti sistematskog obeshrabrivanja kritičke javnosti.

Izvesno otrežnjenje dogodilo se tek ovih dana. Odustalo se od ideje novih izbora, a dva važna aktera, Tadić i Dinkić, izgladili su spor. Takođe, prekid isporuke gasa i opasnost da stane proizvodnja pokazali su eliti koliko je ovo društvo zavisno od poremećaja u svetu.