Годинама су Београд, Војводина и тзв. централна Србија фигурирали као три политички, демографски и статистички прилично различите регије, али се отприлике са доласком на власт напредњака та разлика почела губити. Најпре је практично нестала разлика између “остатка Србије” и Војводине, да би у последње време и Београд увелико постао жртва овог тренда свеопште нивелације

Војска на улицама у време ванредног стања – ништа неуобичајено ни ново, свака држава то ради, али на основу унапред припремљених и разрађених планова, уставних и законских овлашћења и прописа

Тако се – комбинацијом прећуткивања, игноранције и бахатости – третирају економски резултати, тако се третира тема медијске (не)слободе, као и замерке због демократског дефицита и сужења простора за аргументовану критику власти.  Не ради се ту о класичној цензури, већ о читавој палети систематског обесхрабривања критичке јавности.

Најбољи начин за изналажење компромисног решења у складу са принципима међународног права је дијалог између Београда и Приштине, уз посредовање статусно неутралних медијатора којима је мандате поверио УН.

Кина постаје економски најмоћнија, док наставља да се идентификује са народима глобалног југа. Њена историјска визија је оспоравање западне доминације и aфирмација будуће инклузивне светске културе. То указује на озбиљно настојања Кине да оствари глобално лидерство

Заставе Републике Србије истицале су се на званичне државне празнике као и у остатку Србије. А онда је завладао „Ацо Србин“ демонтирао институције српске државе и отворио врата сепаратистима ка северу Косова и Метохије. А да би камуфлирао целу издају он истиче српске заставе у чисто српским срединама

Колико год потреба наших суграђана да учествују у овој најновијој моди била смешна, искарикирана и у суштини бесмислена, Београд и други градови Србије далеко су од помаме која је у вези са овом игром захватила метрополе света.

Када кажемо да се Србија у будућем економском развоју и модернизацији мора, пре свега, ослањати на домаће изворе финансирања, то не искључује и иностране изворе финансирања, као што су концесије у велике инфраструктурне објекте, па чак и задуживање у иностранству.

Не знам шта би европејски Срби добили подржавајући Вучићеве антинационалне бравуре, осим личне користи. Можда неку врсту корбача за дисциплиновање вечитог председника у немогућем сценарију његовог опирања. Па он такву прилику никада не би допустио испуњацајући максимално туђе захтеве и руинирајући Србију, њен уставни поредак и њен национални идентитет.