Ovde otimanje teritorije treba da dovrši svojim pristankom sama žrtva, ne bi li se sve to pravno uobličilo. Ali takvu žrtvu Srbija nije voljno davala, niti će. Ne zato što ta teritorija vredi možda 1000 milijardi nečega ($, €), već zbog toga što je Metohija sa Kosovom za nas uvek nešto vrednije. I nedajuće!

Prethodnih dana imalo smo prilike da pročitamo i čujemo neke veoma skandalozne i varvarske izjave - što od pripadnika „drugosrbijanske“, što od pripadnika nominalno „srpsko-patriotske“ javnosti – na temu upotrebe crkvenoslovenskog jezika u oslikavanju Hrama Svetog Save.

Ono što plaši zaposlene u Telekomu Srbija, zbog čega su sindikati odlučno protiv prodaje, je iskustvo iz Hrvatske gde je nakon privatizacije iz kompanije otišlo 10.000 ljudi. Sindikati u Hrvatskoj upozoravaju da se, zajedno sa zaposlenima, iz ove kompanije iseljavaju i poslovi koje je nekada obavljao HT.

Dinkić je čovek koji je već deset godina u visokoj politici. On zna da računa i sigurno je uzeo olovku i sabrao glasove koji bi se mogli dobiti. "Ja 100.000, Verko 40.000, Ničić 10.000, Babić 10.000.... Uh, nedostaje mi još 60.000 da preskočim cenzus. Koga ima u Kruševcu?... A u Dimitrovgradu?"

To je bio sastanak u Potsdamu, koji službena nemačka politika proglašava „Potsdamskom konferencijom“ i stilizuje u repeticiju 2.0 Hajdrihove i Ajhmanove Vanzejske konferencije (Wannseekonferenz) iz januara 1942. Delom zbog Zelnera, ali najviše zbog toga što između te dve lokacije leži samo osam kilometara

"Za Banja Luku smo krenuli 3. ili 4. septembra 1995, u konvoju vozila, autobusa i kamiona sa neophodnom logistikom, od municije do hrane, onim što se zove materijalno obezbeđenje. Da smo išli obavljati redovne policijske, a ne borbene zadatke, svedoči i to što smo nosili samo lično oružje, bez minobacača i teškog naoružanja koje PJP inače duži, nismo se spremali za borbeni zadatak. Putevi su bili zakrčeni kolonama izbeglica koje su išle ka Srbiji, jedva smo se probili do Banja Luke"

Ukratko, nemojmo se zavaravati. Ovaj put smo se zamalo i doslovno za dlaku provukli. Ali Priština najavljuje novu, još bolje „potkrepljenu“, to jest, još skuplje izlobiranu inicijativu za prijem. 

Dok se NATO sprema da pritisne Srbiju i napadne Rusiju, a Mihael Rot iskazuje zabrinutost zbog srpskih napada na Nemačku, neka lepša zajednica sa zajedničkom budućnošću postaje sve veća. Još samo da je i doživimo

Ako se Kosovo i Metohija preda, kako je i tamo i ovde već odlučeno, onaj ko to učini neće moći da se skriva iza izmanipulisane javnosti, niti će takva javnost moći da se krije iza velikog manipulatora. Mira u Srbiji neće biti, jer Kosovo je za današnji zapad samo nit uspešno rasparane čarape iza koje slede druge niti: jugoistočna Srbija, Raška oblast, Republika Srpska…