Ona druga, nezblanuta raja se pita mnogo toga. Zašto je uhapšeno oko 500 lica, a u pritvoru zadržano skoro deset puta manje? Koga je to policija hapsila, kad ih je toliko pušteno na slobodu? Ili, ako su „pravi“ hapšeni, zašto nisu zadržani u pritvoru? Ko tu ne radi dobro svoj posao: policija, sudovi, tužilaštvo?

Najsvežiji primer ove nove „sekularne zabrinutosti“ predstavlja slučaj izvesne Soile Lautsi, građanke Italije finskog porekla, koja je više od pola decenije vodila bitku da se iz školske učionice njene dece ukloni simbol raspeća.

Nikolić je, takođe, jedan od kandidata za gubitnika i u narednom godišnjem pregledu – drugačiji ishod je moguć, ali ne i mnogo verovatan. Po količini pretrpljenih udaraca i neuspeha, Đilas jeste šampion među gubitnicima u 2013. ali Nikolić je, iz koga god ugla gledano, pr(a)vo „razočaranje godine“. 

Ovakvim izjavama samo se produbljuju politički sukobi, pri čemu Stjepan Mesić nastupa kao licemerni pomiritelj i ideolog bosanskog državnog jedinstva. Na sličan način on je branio i celovitost socijalističke Jugoslavije.

Ko se slaže sa ovako postavljenim pitanjima slaže se i sa tim da se nad Srbijom nadvila ozbiljna opasnost, i da ove izbore, ma šta mislili o samoj prirodi izbora i izbornog procesa u ovakvom (bes)poretku, treba shvatiti krajnje ozbiljno. 

Predsednik Skupštine AP Vojvodine Šandor Egereši je izjavio da je 2010. godina presudna u profilisanju jednog novog evropskog regionalnog koncepta i nastajanja nove, dunavske strategije. Tako je Egereši svojim izjavama i postupcima pokazao da mu nije stalo do srpskog identiteta i karaktera AP Vojvodine.

Kada je doneta odluka da se program zamene produži do kraja godine, time je omogućena “hiperprodukcija” potencijalnih korisnika tog programa. Jasno je da će, kada se ista odluka naprasno povuče, dobar deo kupaca kojima je odobren kredit ostati “kratkih rukava”. Pa sad, ko se snašao, snašao se.

Čudni su putevi političkog konvertitstva, to je staza bez povratka, i na primeru ovog političara možemo videti koliko je potrebno samoporicanja i samoponižavanja da bi se postiglo svojevrsno preumljenje i apsolutna promena jednog ideološkog i političkog koda, čiji je najradikalniji glasogovornik on bio.

Umesto podrške projektima proizvodnje, uzimaju se krediti za uvoz koji moraju da se vrate od neke proizvodnje i to sa kamatama, a postojeća proizvodnja je manja iz godine u godinu, dok je dug sve veći. Ne može se doveka živeti od kredita MMF-a i članstva u EU.

Pravno obavezujući sporazum, barem kroz prizmu našeg pogleda na stvar, ne znači priznavanje samoproklamovane nezavisnosti Kosova. Na drugoj strani, moramo biti svesni činjenice da smo se Briselskim sporazumom obavezali da nećemo blokirati jedni druge u procesu EU integracija.