Insistiranje na fantomskom datumu za dobijanje isto tako fantomskih pregovora sa Briselom sa neizvesnim rezultatom dovoljan je pokazatelj kakav kurs zauzima Vlada Srbije. Predsednik Nikolić je nastavio sa politikom izvinjavanja bivšeg predsednika Tadića i zaista ovu vlast ništa ne razlikuje od prethodne.

U danima kada Druga Srbija grmi kako je država popustila pred "huliganima" i "fašistima" koji su hteli da spreče "Paradu ponosa", lako je propustiti udar na državu koji izvodi JUKOM. Ali, odgovor zvaničnih organa na taj gest pokazaće pravu spremnost Srbije da postane ozbiljna država.

Kriza koja je dostigla tačku neizdržljivosti otmicom Kosova i Metohije i zahtevom da mi na to dobrovoljno pristanemo, odraz je opšte obezglavljenosti i malaksalosti duha, a kod mnogih, nažalost, i sloma odbranbenih mehanizama.

Po ministru, izgleda, ne može se biti tolerantan i biti konzervativan, odnosno izražavati nedopadanje u vezi gej parade. Da biste bili "istinski tolerantni", po ministru, vi morate da prihvatite homoseksualnost, vi morate da pristanete na izjednačavanje homoseksualnosti i heteroseksualnosti.

Cilj ovog teksta je kratko podsećanje na državu sa kojom se možda ponajpre možemo porediti po svim relevantnim faktorima, a koja takoreći upravo prolazi kroz briselsku EU kapiju. Reč je o Hrvatskoj. 

Zbog toga što ova vlast uporno govori da Srbiji u ovom trenutku izbori nisu potrebni. A kad ovakva vlast sa upornošću nešto tvrdi, možemo biti sigurni da stvari stoje potpuno suprotno. Zbog toga što život ne može da čeka.

Rusija nije toliko bila ljuta radi sebe same, ali jeste radi  nas. Rusija tada, pre tri godine nije mogla da utiče na Tadića i njegove savetnike, koji su se kleli u politiku “i Evropa i Kosovo“, i to je razumljivo, jer nam je verovala, ali je Dačić mogao, morao i trebao uticati.

Taj drugačiji pristup nije se zasnivao na više novca, uvođenji kompjutera, popovanju o toleranciji, različitosti i ostalim građanskim vrlinama, niti na prilagođavanju gradiva interesovanjima smorene dece, već na prostom povratku na "staro", tj. na red, disciplinu i mukotrpan rad.

U Briselu je saopšteno da se srpska delegacija po završetku pregovora sa Kosovarima, zaputila u štab NATO-a, gde će se razmatrati pitanja odsustva srpskih oružanih snaga u severnom delu Kosova i garancije za bezbednost kosovskih Srba.

Zbog čega beogradski učenici nisu smeli da "dopuste sebi" da izađu iz tih autobusa i razbiju grupu koja se skupila kako bi im naudila?! Zašto se pretpostavlja da su naši gimnazijalci racionalno doneli odluku da poslušaju profesore i izbegnu eskalaciju konflikta – a šta ako je presudio strah?!