Ovo je spektakl koji je po gledanosti, odnosno pažnji medija, potukao "Farmu" i "Velikog brata", kako bi narod video da mu se na čelu nalazi "čestit i pravičan" političar, koji ni sebe ne stavlja iznad zakona.

Posle Tadića i demokrata, pod maskom nekakve „nacionalne“ i „proruske“ opcije dolazi još radikalnija prozapadna opcija u liku Nikolića i Vučića, koja tu radikalnu prozapadnu politiku obavlja pod maskom „srpskog patriotizma“ i „rusofilije“.

Ostaje pitanje kakvi zakonski uslovi treba da postoje da bi istoričari pregledali arhivsku građu. Postoji prosto rešenje: arhivsku građu treba vratiti onome kome i pripada! Nepoznato je kako je ta arhivska građa uzeta iz Patrijaršije.

Naspram sveukupnog otpora, okupatori primenjuju oštru represiju: nameće se vanredno stanje, vrši se izgon otporaša ka neokupiranom delu Nemačke, konfiskuju se novac i dobra, primenjuje se cenzura štampe, rade vojni sudovi.

Za bombardovanje, za pobijene civile, za uništenu privredu, za komadanje države, za sankcije, za osiromašeni uranijum, za spaljene vozove, za porušene mostove, za zaborav svega toga i prijem u društvo zlikovaca koji su to uradili – Beli Šengen.

Nismo se borili za nove Berije koji se jednako lako unovče i na Istoku, i na Zapadu! Nismo se borili za nova trebovanja kavijara i šampanjca  za poslanike i stranačke aparatčike. Nismo se borili za buvljak-prodaju čitave Srbije!

A vi gospodo opozicionari, pravnici i ostali, budno motrite: ako predsednika primetite da konzumira neku bombonjeru, javite odmah. Ne zbog kalorija, holesterola i sličnih nutricionističkih začkoljica. Nego, znate da ima bombonjera sa rumom ili likerom.

I ovaj režim je pokazao da neće prezati od unižavanja i uništavanja jedne mnogo važnije institucije- zapravo jedine preostale srpske kredibilne institucije – Srpske pravoslavne crkve. Kada se SPC usprotivila Briselskom sporazumu, na svetlost dana su izvučene optužbe protiv jednog vladike.

Za razliku od Čekua, Kusturica je prekidan u reči, optuživan za različite kriminalne aktivnosti. Ko zna, možda novinar B92 koji je intervjuisao Kusturicu jednostavno nije bio toliko profesionalan? Najzad, jedno je intervju sa nekim-tamo-režiserom, a drugo intervju sa premijerom samostalne i suverene države.

Sramota je i način na koji su psi spašavani. Nisam siguran da se usvajanje pasa iz prihvatilišta po zakonu naplaćuje. Deluje kao reketašenje. Država plaća postojanje prihvatilišta i zaposlene, onda oni za tu platu hvataju pse po ulicama, i na kraju od građana uzimaju reket i naplaćuju usvajanje pasa, 2.850 dinara po psu.