РТС: Инфлација у Србији премашила прогнозе, храна "главни кривац". Шта ће бити са струјом, кредитима и Трамповим царинама?

 Велимир Лукић са Економског факултета каже за РТС да је скок инфлације гуран ценама хране и да су разлог пољопривредни приноси, а не сезонско повећање цена воћа и поврћа. Објашњава и шта ће се дешавати са ценом струје, путарине и кредита, и какав ће бити утицај америчких царина.

Инфлација у јуну пробила је пројектовани оквир. Скочила је на ниво од 4,6 одсто. То је 0,1 проценат више од горње границе распона који је Народна банка Србије предвидела за инфлацију. Главни разлози за њено убрзавање су, према подацима Републичког завода за статистику, цене хране и енергената.

Велимир Лукић са Економског факултета рекао је у Јутарњем програму РТС-а да је скок инфлације гуран ценама хране, која износи око 28 одсто потрошачке корпе.

Храна је поскупела за 4,6 одсто, а највише воће – за више од 30 процената, и поврћа - 11 процената.

Поскупљење хране није сезонско, већ због приноса

Разлог су пољопривредни приноси, а не сезонско повећање цена воћа и поврћа, напомиње Лукић и објашњава да би по правилу те цене заправо требало да буду веће у мају, а да падају у јуну и јулу, што се сада није десило.

Када се ради о покупљењу производа као што су какао, чај, кафа, шећер, чоколада, Лукић указује да се они преузимају са међународног тржишта и да су тамо цене порасле.

Транспорт – годишњи пад цене, али и велики месечни раст

Што се тиче енергената, Лукић наводи да се у потрошачкој корпи може наћи цена транспорта, која је на годишњем нивоу пала за 1,2 одсто, што делује дезинфлаторно.

Међутим, забрињава га велики месечни раст цене од 0,9 одсто у јуну у односу на мај, што говори да ту потенцијално може да дође до одређених померања.

"Цена нафте је сад негде око 70 долара за један брент, што је коректна цена, али оно што ја видим јесте да је то цена која нафтним произвођачима и сличнима који се налазе у енергетском сектору баш и не одговара на глобалном нивоу", наводи Лукић.

Где је Европа, а где смо ми

У односу на остале европске земље, Србија је међу земљама са највећим скоком инфлације у јуну.

"Налазимо се у врху, нисмо баш на врху, Румунија је са 5,7 одсто испред нас, Естонија са 5,2 одсто, ми се налазимо на нивоу неке Мађарске и Словачке са 4,6 одсто, близу нас је Хрватска са 4,4 одсто годишње стопе инфлације. Ако погледате који су фактори који генеришу инфлацију у овим земљама, они се негде подударају са нашом земљом", наводи Лукић.

Да ли је у питању краткотрајни инцидент

Пројекција Народне банке Србије јесте да ће у другој половини године инфлација да се приближи нивоу од три одсто.

Лукић оцењује да ово што се дешава сада може да буде краткотрајни инцидент, али да се и даље очекују лошији приноси, од кукуруза па надаље.

Сматра да НБС на ове промене, дакле промене пољопривредне сезоне, не би требало да реагује.

Два фактора одређују камате на кредите

Говорећи о односу инфлације и каматних стопа кредита, оценио је да у овом тренутку нема разлога да се повећавају банкарске камате.

"Што се тиче банкарских каматних стопа, они се опредељују на два основа првенствено. Једно је цена извора финансирања банака, која је у овом тренутку стабилна и други разлог јесте кредитни ризик, дакле колико су ризични ваши пласмани. Та два фактора предоминантно утичу на цену кредита и по том основу ми не видимо повишени кредитни ризик тренутно у нашем банкарском систему, а не видимо ни промену цена извора финансирања", објашњава Лукић.

ММФ, струја и путарине

Упитан да ли струја и путарине могу они да подигну инфлацију с обзиром на то да ММФ тражи поскупљење струје од седам одсто, док су путарине већ делом поскупеле, Лукић сматра да корекције цена мора да буде и да она треба да буде балансирана између тога колика је била стопа инфлације у земљи и између различитих инвестиционих планова које имају предузећа.

"Ако предузеће намерава више да инвестира као што је Електропривреда Србије што треба да се деси, поготово обновљиве изворе енергије, онда можемо да очекујемо наравно да тај раст цена буде пренесен на инвестиције. Ако се ради о путевима Србије и путаринама, видимо и сами да се путеви граде, дакле то мора некако да се финансира", указује Лукић.

Трампове царине – ефекат се још не види, али време истиче

На глобалном плану, поставља се питање колико ће стопа инфлације у Србији зависити од тога да ли ће Доналд Трамп 1. августа увести нове царинске стопе и за Европску унију и за Србију,

Оно што се примећује у САД, јесте да за сада нема ефекта Трампових царина, јер су се сви произвођачи потрудили да направе добре залихе које ће трајати пар месеци.

"Међутим, те залихе се сада исцрпљују и лето, односно месец јули или август, први је тренутак када ћемо видети колико ће цене морати да порасту у САД", објашњава Лукић.

Србија је као мала земља, каже, ту некако стављена на милост и немилост, и првенствено зависи од тога како ће ЕУ и САД да постигну трговински споразум.

Којим компанијама одговарају америчке царине

У случају да Трампове царине ступе на снагу, Лукић објашњава да пре свега могу да доведу до дислокације производње.

"Ви можете да бирате у вашим инвестиционим плановима где ћете покренути нове инвестиционе пројекте, у којој земљи, да ли је то земља која има повољан статус са САД или нема повољан статус, за које тржиште и на које тржиште планирате да пласирате те производе. Померања су неминовна. И та померања првенствено треба да иду у САД инвестиције, а не из САД. Дакле, што сте земља са компанијама које више инвестирају у САД, већа је шанса да те царине буду повољније по вас", закључује Лукић.

(РТС)