Vuk Jeremić deluje kao da zaista misli ono što je proklamovana državna politika, da govori ono što misli i da radi ono što govori. Ponaša se kao da je Srbija ozbiljna država. A to se ne sviđa svetskim diplomatama.

Da li je na pomolu rekonstrukcija Vlade ili disciplinovanje malih stranaka i kakve sve to ima veze sa Ambasadom u Švajcarskoj? Kakva je sudbina Koštuničinih najbližih saradnika, a šta je Bojan Dimitrijević pročitao u horoskopu?

Iz ovog saopštenja može se zaključiti da su uhapšeni ponovo dokazali svoju dovitljivost, jer su, pored toga što su farbali kamenje,u svom zločinačkom naumu prišivali i fantomke na dukseve, tako se pripremajući za rušenje demokratskog poretka i srpske „socijalno odgovorne Vlade“.

Ne treba prenebregnuti i činjenicu da će ovaj sporazum snažnije otvoriti i pitanje pristupanja Srbije NATO paktu jer se već može čuti argumentacija da se teško mogu razvijati odnosi sa EU ako se zemlja koja teži EU nalazi van natovskih struktura.

Interesantan je još jedan paradoks, organizacije kao što su Peščanik i ostale koje se diče zalaganjem za odbranu ljudskih prava, dijaloga i tolerancije tako olako zahtevaju zabranjivanje drugih političkih organizacija.

Ali najzanimljivije od svega je nedostatak većih reagovanja na njegovu formulaciju i pomen ,,klečanja'', čime je sam nametnuo poređenje sa Brantom. Srbija ni u jednom istorijskom momentu nije ličila na Nemačku Trećeg Rajha, i svako takvo poređenje je krajnje zlonamerno, a pristajanje na takvo poređenje je ili glupo ili politički nepismeno.

U većini srpskih medija za ksenofobiju se smatra iskazivanje kritičkih stavova prema Zapadu, koji u geopolitičkom smislu obuhvata najviše milijardu ljudi, ali ne i prostačko pljuvanje "azijskih hordi" i "afričkih plemena", odnosno Istoka i Juga.

Apatija i defetizam građana Srbije toliko su se raširili da je „gađenje“ i bežanje od problema Kosova postalo svojevrstan trend, a izjave tipa „muka mi je više od Kosova“, koje bi do 2008. izazvale zgražavanje i osudu većine ljudi, sada su postale sasvim legitimne i razumljive.

Predstavnici državnih organa RS zajedničkom izjavom upozoravaju da je krajnje vreme da se prekine s pravnim nasiljem koje nad RS provode tzv. visoki predstavnici, za koje je rečeno da su već dugo „izvor problema, a ne rješenja u BiH“.