Ne morate biti previše politički obrazovani da biste primetili da Vučić i Đilas deluju u punom saglasju i da se njihovi "stavovi" podudaraju u svakoj od bitnih političkih tačaka, od EU, preko Rusije do KiM

„Ovo je prava istina gospodine predsedniče... Ponavljam sa najvećom žestinom i osudom: istina maršira i ništa je neće sprečiti... Kada je istina zakopana pod zemljom, ona raste i dostiže toliku snagu da jednog dana kada eksplodira nosi sve pred sobom... “

 (Pismo Emila Zole predsednikuFrancuske povodom afere „Drajfus“)

Velikog Brata nije rodila majka Srbija, ali je on očito usvojen u našu porodicu. U otuđenom svijetu moderni čovjek od rodbine jedino ima Velikog Brata. Upravo takav potreban je savremenoj civilizaciji. U njegovom formiranju tradicija se nameće kao prepreka, zato joj treba oduzeti značaj.

Pošto smo zakasnili da pokupimo neku mrvicu sa trpeze bogatih i moćnih, stižemo taman na vreme da „solidarno“ participiramo u raspodeli rizika i saniranju posledica njihovog pira.

Tri meseca nakon početka ruske invazije, otpor Kijeva je onemogućio Rusiju da  postigne svoj prvobitni cilj potčinjavanja Ukrajine, ali ishod rata ostaje nejasan. Ono što je izvesno jeste da rusko-ukrajinski sukob dovodi do nepoverenja među državama EU i da će se podele verovatno i dalje produbljivati

Naši stariji sugrađani, od vremena Slobodana Miloševića, pa do danas, na izborima poslovično glasaju za političke opcije koje karakteriše despotski način upravljanja

Nije li pozivanje na „realnost“, „pragmatizam“ i „objektivne međunarodne okolnosti“ svo ovo vreme bila omiljena mantra i naših domaćih evro-atlantista koju je Milo Đukanović sada samo ponovio?

Na prvom mestu treba postaviti pitanje, kako je Rusija, ili čak kako je Putin lično sebi mogao dopustiti da ne insistira na poštovanju obećanja koje je Gorbačovu na Malti dao DŽordž Buš Stariji, da se NATO neće širiti na istok

Bilo šta osim pobede nad režimom imalo bi nesagledive posledice za zemlju. Ukoliko Vučić postane predsednik Srbije, zacementiraćemo ovaj katastrofalni sistem na period od najmanje pet godina, a moguće i duže. Usledilo bi suštinsko poniranje po svim pitanjima, i zbog toga se mora ići na pobedu. Svaka druga kalkulacija predstavlja vrhunsku neodgovornost.

Pošto zapadne banke kontrolišu skoro tri četvrtine bankarskog sistema Istočne Evrope, taj region je onaj koji treba najviše da strepi od povlačenja banaka razvijenih tržišta sa tržišta u razvoju.