Ako hoćemo i jedno i drugo, moramo se provući kroz Scilu i Haridbu demokratije i suverenosti, što je zapravo tesnac između zapada i istoka. Ova Rezolucija Evropskog parlamenta na izričit način nam pokazuje prirodu ove dileme. Zadatak buduće vlasti Srbije, kada dođe na političku scenu, nije da se opredeli nego da praktično rešava ovu dilemu

Nikad mi nigde nije bilo bolje nego u Prizrenu; kao da sam na plaštu duhovnog ekstazija obleteo Republiku Kosova i sreo dobre ljude kojima prija društvo sa Srbima koji se prezivaju Dančetović i Luković; kao da su e-novine jedine koje Prizren/DokuFest shvataju kao priliku da izgrade koji most prema susedima, jer ćemo večno biti susjedi; tako nam se piše.

Narodne (centralne) banke moraju da povedu brigu da bankarski sistem ima dovoljno gotovine, tako da se golim carevima obezbede bar gaće. Iako u spasavanju banaka od posledica pogrešnih finansijskih proračuna ima moralnih rizika, ipak one nisu bile jedine u tim svojim finasijskim gresima.

Ne, nije baš Rusija „pobedila“, niti je Amerika „povukla sankcije“, ali je zato Nemačka nedvosmisleno profitirala

Kao mladić zapazio sam kod profesora istorije, Hrvata iz Hercegovine, Elezovića, posebnu strast dok je govorio o „velikosrpskoj ideji“, lukavoj izmišljotini Kalajevske ere „KK“ monarhije, kasnije zdušno prihvaćene od komunista koji su je neštemice koristili zajedno sa još jednom kovanicom iz toga vremena – „velikosrpska buržoazija“. 

Lična situacija ubice je ono što mnogo više interesuje prosečnog Amerikanca, a taj je morbidni interes upravo ono što odgovara pogledima NRA. Prva žrtva ubice je bila njegova majka, a upravo ona je godinama posedovala nekoliko komada ozbiljnog oružja.

Pogledajte samo kako je Koštunica neslavno okončao svoj drugi premijerski mandat. Ivici Dačiću se mora priznati da je do sada savršeno i uz minimalne žrtve po sebe i stranku vodio ovu postizbornu igru. Ali ovo nije stvar pameti i lukavstva koji mu očigledno ne manjkaju.

Imamo na delu jedan fenomen koji me podseća na ideal reformskog komunizma u Mađarskoj sedamdesetih godina prošlog veka. Izvesni Andraš Hegediš izneo je ideju da treba reafirmisati opoziciju u zemlji, ali tako da vladajuća partija ostane na vlasti i da sama sebi bude opozicija

Po svemu sudeći, ovaj skup je pre svega trebalo da promoviše nemačko vođstvo na čelu EU. I to se simbolički moglo prepoznati već po tome što nije održan u Briselu nego u Berlinu i što glavnu reč nisu vodili Van Rompej, Barozo ili Junker, nego Merkelova.

Trajno raskidanje sa dosadašnjom praksom i povlađivanje virtualno stvorenim „elitama“, u svim oblastima društva, pokazaće jasan zaokret ka efikasnijim društvenim i ekonomskim merama, u skladu sa univerzalnim principom održivog razvoja, svih segmentima društva, a naročito u poljoprivredi.