Rusija ima istovremeno nekoliko razloga da bude ljubomorna na odnose Srbije sa Kinom. Na primer, srpski predsednik se vakcinisao kineskom vakcinom, a srpska vojska se preorijentisala na kineski vojno-industrijski kompleks

Kad intelektualac postane deo stranke prestaje biti intelektualac. Iluzija može da potraje neko vreme, ali „gvozdeni zakon oligarhije“ na kraju uvek samelje svako zrno slobodne misli.

Ekonomska kriza je samo zaoštrila suprotnosti koje je neoliberalni kapitalizam doveo do eruptivnih razmera. U Grčkoj sa još uvek relativno snažnom revolucionarnom levicom i dobro organizovanim sindikatima na istoj strani barikade našli su se radnici i srednja klasa.

Mađarska plaća visoku cijenu nepotpisivanja Istanbulske konvencije, što svakodnevno ne udaramo nogom ruskoga predsjednika, štitimo hrišćanski model porodice i to što LGBT ludilo ovdje nema prostora

SKD “Zora”sa predsednikom Nikolom Cerovcem, nastavilo je da aktivno deluje u izbeglištvu na očuvanju kulturnog identiteta izbeglih i prognanih Srba, kulturno i duhovno snažeći duh naroda u nadi da će se jednog dana vratiti u svoj zavičaj. 

Teško je to prihvatiti, ali mi smo upravo svedoci ozbiljnog zaokreta civilizacije, svet se preobrazio, a centar ekonomske teže napustio je zapadnu sferu i uputio se ka azijskom kontinentu. Kina – nova sila na svetskoj sceni, poseduje nekoliko aduta koje može da upotrebi za podsticanje rasta.

Kada komičar postane političar, onda politika postaje satira. Italiji se to dogodilo nekoliko puta

U javnosti je neko vreme otvorena polemika o tome treba li Skupština AP Vojvodine da poništi akt nasilne asimilacije Bunjevaca i Šokaca u Hrvate iz davne 1945. godine ili, pak, ne treba. S jedne strane su predstavnici Bunjevaca kojima je ovaj akt ugrozio nacionalnu egzistenciju i osnovno ljudsko pravo, a sa druge su predstavnici vojvođanskih Hrvata koji tvrde da akt pravno ne važi, da je „rezultat želje samih Bunjevaca“ (kanda su sami sebe ukinuli)

Da li smo zaista postali toliko izolovani od svoje sredine da nam treba masovna anonimna publika da podelimo najintimnije tajne? Šta time iskazujemo? Hoće li bol proći time ili će se radost uvećati? Da li smo postali approval junkie i da li očajnički patimo za tim Maslovljevim motivom odobravanja?

 Ništa još nije gotovo. Ali je očito da posle ovih izbora više ništa neće biti isto. Kao što, uostalom, već neko vreme u Srbiji uopšte nije isto, samo je ta promena ta razliku od 5. oktobra više evolutivna i manje upadljiva.