U mnoštvu naslova koji prate događanja vezana za zabranu odlaska A. Vučića u privatnu posetu Hrvatskoj, posebno se izdvaja onaj koji govori da bi "Vučićeva sveća osvetlila hrvatski mrak oko Jasenovca"

 Uh, ako mene pitate, bolje da nam nije ni dolazio, baš u ove dane obeležavanja dve decenije naše junačke kumanovske kapit(a)ul(iz)acije, da nam dosipa so na ranu. Mislim, ne samo zbog toga što tamo gde je Šiško Menčetić, pardon Palmer, tu, zasigurno, što bi rekla Vrhovnikova dvorska prepiskarala, "smrdi" da Riđokosi hoće da ruži državu Srbiju

Pominjati u filmu rešenje Jevrejskog pitanja u Srbiji, a ne pomenuti razlog za to, deluje zlonamerno. Tužno je i pomalo mračno uopšte pričati o tome, ali u Srbiji je to moglo da se desi jer ovde nikad i nije bilo puno Jevreja, pogotovo ne onoliko koliko ih je bilo u Nemačkoj ili Poljskoj.

Tako se, još jednom, u najogoljenijem obliku pokazuje licemerje dobrog dela srpske medijske i NVO scene, koja od situacije do situacije rasteže ili sužava pojam “demokratskog bloka” i “evro-reformskih snaga”.

Mišljenje da era hiperglobalizacije koja je počela krajem 90-ih godina 20. veka neumitno odlazi u istoriju danas je opšteprihvaćeno

 - U slučaju Ukrajine postoji samo jedno poređenje sa Balkanom. To je Crna Gora. Ako pogledate sve popise u Crnoj Gori videćete velike promene u broju ljudi koji se izjašnjavaju kao Srbi i kao Crnogorci. Stanovništvo mahom priča isti jezik i pravoslavne je vere i vrlo je mala razlika između toga da li ste Srbin ili Crnogorac.

Ekonomska kriza je samo zaoštrila suprotnosti koje je neoliberalni kapitalizam doveo do eruptivnih razmera. U Grčkoj sa još uvek relativno snažnom revolucionarnom levicom i dobro organizovanim sindikatima na istoj strani barikade našli su se radnici i srednja klasa.

Srpstvo je bauk slobode koji užasava briselsku birokratiju, NATO integratore, i arhitekte „otvorenog Balkana“. Srpstvo poručuje svima da je „zemaljsko za malena carstvo“, a da je Carstvo Nebesko „uv'jek i dov'jeka“. I da je ono takođe otvoreno za sve

 „U Srbiji, dvehiljaditih godina pod Vučićem, imali su korupciju, nepotizam, medijski mrak, devastirano sudstvo, ali su proizveli Vulina, Vesića, Branbićku, bogat rijaliti program, Beograd na vodi i gondolu sa tri kabla. ....“. Da li bi ovako zvučala replika iz filma kada bi se u filmu „Treći čovek“ spomenula Srbija pod Vučićem umesto Italija pod Lukrecijom Bordžijom?

Teško je to prihvatiti, ali mi smo upravo svedoci ozbiljnog zaokreta civilizacije, svet se preobrazio, a centar ekonomske teže napustio je zapadnu sferu i uputio se ka azijskom kontinentu. Kina – nova sila na svetskoj sceni, poseduje nekoliko aduta koje može da upotrebi za podsticanje rasta.