У држави која је пред страним уценама и притисцима капитулирала, нити имамо лидере, нити снагу да ову трагедију и катастрофу спречимо. Постојеће тензије веома лако могу довести до крвопролића и насиља над противницима експлоатације литијума невиђених размера

Пресуда МСП из 2007.године, уводећи „територијално ограничени геноцид“ омогућава да се у потпуности измени суштина појма „заштићена група“, спуштајући заштићену групу на ниво појединца, припадника заштићене групе на један ужи територијални простор

Последњи је час да пружимо одлучан отпор покушају да се у Србији поново покрене пројекат „Јадар“, и да учврстимо уверење да Србија неће бити ничија колонија. То јесте велики историјски изазов, али и прилика да покажемо да смо самосвесни и одлучни грађани који знају да цене своју слободу

Опозиција мора озбиљно да стави прст на чело и да доживи дубоке реформе закључио је у једној од својих анализа протеклих јунских локалних избора професор Зоран Стоиљковић. У прилог ове његове апсолутно засноване оцене иде и основни и најснажнији утисак након ових одржаних избора да се јасно показало да грађани више сада верују и дају свој глас групама грађана, јер је очигледно да више верују њима него опозиционим странкама и њиховим листама.

То није „бојкот ради бојкота“, већ тренутно једини расположиви начин да се каже „не“ великој изборној, политичкој и националној превари званој Александар Вучић и Српска напредна странка

Недавно информисање јавности о претварању Хале 1 београдског Сајма у Оперу, иако изнето у неформалном облику, представља апсурдан, дилетантски, неодговоран и штетан поступак, који пренебрегава неколико битних чињеница:

Радикалне промене намена и функција Београдског сајма и ансамбла Генералштаба и Министарства одбране сматрамо у потпуности супротном јавном интересу нашег друштва у целини

Србија је себи дозволила да је Унија убаци у тор тзв. западног Балкана, тих пет-плус условних држава са политичким класама и квазикултурним елитама програмираним на кретање путем који никуда не води

 Косово и Метохија су и наша колевка и наш дом. На Косову и Метохији, у Старој Србији, налазе се наши живи и наши покојници. Мртвих нема. Ми смо Црква живих. Ми смо хришћански народ, народ Голготе и Васкрсења. 

Нико никада од Цркве није захтевао да тај и такав идентитет препозна и потврди, а још мање да од греха направи врлину и да грех исповеди као врлину. А, управо то се покушава, дакле, да нови хомосексулани идентитет буде препознат, и да се од греха направи врлина. Посебно збуњује што је питање изоловало само хомосексуални нагон, а све остале изоставља, бар за сада.