Đelić se tome suprotstavio. On se požalio da Kacin „nema uravnotežen i nepristrasan odnos prema Srbiji”. Na to je Kacin uzvratio pravom salvom ponižavajućih komentara. Optužio je Đelića, koji je potpisao SSP, da je „pokazao da ne razume proces pridruživanja”.

Najveća politička debata današnjice vodi se o „neodložnoj potrebi“ za jedinstvenom globalnom ekonomijom, njenim posledicama po radna mesta, demokratiju, ljudsko blagostanje, kulturnu raznolikost, ekološki uticaj. Progresivisti, odnosno levičarski usmereni kritičari globalizacije smatraju da je ona nametnuta od strane bogatih, te da nije bila demokratski izbor ljudi sveta

Njegov "razgovor s narodom Spensu", na dan svete Petke koju, besprizorno, Njegova stranka videlista svojata kao svoju "zaštitnicu", ličio je na reprizu reprize, kao one dve TV serije "Bolji život" i "Srećni ljudi", što se, svako malo, smenjuju na prvom kanalu medijske javne kuće

Kao u svim državama novim članicama EU iz istočne Evrope ,došlo je i do masovnog iseljavanja stanovništva. Mladi i obrazovani doslovno beže u zapadni deo EU gde rade najteže poslove. Istovremeno pada i natalitet u ovoj državi .Sve se to odražava na broj stanovnika.

 Izgleda da je taj čovek, ma šta o njemu mislili, ipak nekako nezgodan. Izgleda da je počeo da smeta. Nezgodan je, valjda, zato što mu se ne može prebaciti da je diktator, kao onom pre njega. Ne mogu mu se prebaciti ni ratni zločini. Ne može se ni kupiti, nekako je zadrt. Uhvatio se Kosova 2004, taman kad su na njega svi zaboravili.

U takvim okolnostima, Putin ne bi mogao ništa da dobije ukoliko bi se upustio u krvavu osvetu koja bi dovela do velikog broja ruskih žrtava i potkopala ruske ratne  aktivnosti u Ukrajini. Naprotiv, Putin je pobedio  pokazujući velikodušnost

 Neka visi Pedro!

Sličan primer postoji i u Aleksincu, a nakon poništene prodaje, fabrika za proizvodnju betonskih stubova i trafo stanica "Betonjerka" je složnim radom za samo četiri meseca uspela da višestruko smanji nagomilane dugove i ugovori poslove za za EPS za celu godinu.

DSS ide u opoziciju uzdajući se da nova vlada neće dugo trajati. Ljudi iz te stranke izgleda misle da će se malo „odmoriti” u opoziciji, pa će se opet, za godinu dve, naći u ministarskim foteljama. Da li je to baš tako? 

I dok nemačke političke, kulturne i društvene elite međusobno ispaljuju ideološke strele ratujući oko grejanja na gas, ograničenja brzine na putevima, vegetarijanskih obroka, rodnih identiteta i rodno senzitivnog jezika, malo ko primećuje da nemačko društvo samo precizno kopira američki kulturni rat u kojem već godinama ratuju levo-liberalne elite predvođene Demokratskom strankom, s jedne strane, i populističko-konzervativne elite predvođene Republikanskom strankom, naročito onim delom koji podržava Trampa, s druge strane. Ovaj rat podupiru odgovarajuće medijske grupacije, a njegova posledica je, pored ostalog, rast desničarske Alternative za Nemačku, koja je postala druga najjača politička snaga Nemačkoj.