Da li je onda ključ za više žena na visokim položajima – oslobađanje od krivice? Treba li da težimo društvu u kome su i očevi i majke jednako ravnodušni prema činjenici da su za njiih deca jedva nešto više od slike na radnom stolu? Ili je rešenje upravo u suprotnom – da i muškarci treba da promene životne prioritete, i počnu da osećaju više krivice što nisu prisutni u životima svoje dece?

Za zapadne ambasade, zrelo da se konačno završi sa „kosovskom fikcijom“, „paralelnim insititucijama“ i ustavnom preambulom koja Srbiju „koči na evropskom putu“. A za mene, opet, zrelo da se zapadnim prijateljima i evro-integracijama kakve nam se nude kaže jedno ljubazno, ali odlučno „NE-HVALA“.

Srbija je umorna, posvađana, ponižena i siromašna zemlja pod aktuelnom vlašću. Srbija traži novi pravac i odgovornu vlast. Traži jedinstvo a ne one koji je stalno dele i antagonizuju. Dva najveća iskušenja u kojima je sadašnja vlast doživela fijasko su politika prema Kosovu i Metohiji i socijalno-ekonomska kriza koja je dovela do osiromašenja građana. Vlast SNS godinama se predstavljala kao patriotska, koja brani Srbe na KiM, i kao ekonomski uspešna, koja zapošljava i podiže životni standard građana. Francusko-nemački ultimatum o priznanju lažne države Kosovo, koji je Vučić prihvatio u Briselu i Ohridu, razvejao je lažni patriotizam vlasti, a ogromni skokovi cena i pad kupovne moći građana raskrinkali su lažnu statističku sliku ekonomskog tigra. Ogromna korupcija u vrhu vladajućeg režima, namešteni i preplaćeni poslovi za nove naprednjačke tajkune, stavili su završni pečat na jednu sada već potpuno kompromitovanu vlast koja zbog svega ovoga mora da ode.

Zato, zalaganje za magloviti i neustavni kompromis više nije dovoljno, već odgovor naših državnih organa mora biti beskompromisan i odlučan na svaku provokaciju kao što je ova Lajčakova, jer u sebi ima zalaganje za nezavisnost i međunarodno priznanje Kosova, što inače ne prihvata više od 80% naših građana, kako su do sada pokazala sva istraživanja javnog mnjenja u Srbiji

Pri tome se pitanje stvarne potrebe Srbije za donošenjem takvih zakona ne postavlja. Moraju da se usvoje ne zato što Srbiji trebaju nego zato što strancima trebaju da dovrše proces kolonizacije. Drugi razlog je taj što su masno plaćeni. 

Da li je to samo Nikolićev verbalni anestetik namenjen srpskoj javnosti i biračkom telu koje ga je izabralo, ili odlučan državnički zaključak donet nakon dubokog promišljanja i susreta sa Vladimirom Putinom, s jedne, i brojnim zapadnim političkim ličnostima, s druge strane.

Neophodno je redefinisati naš odnos prema EU. S obzirom da su lideri tri najuticajnije evropske države - Nemačke, Francuske i Italije - kao i najviši briselski zvaničnici nedvosmisleno izjavili da je defakto priznanje tzv. “Kosova” od strane Srbije ključan uslov za nastavak našeg pristupnog procesa, članstvo Srbije u EU je više nezamislivo

Da zaključim: mi u Srbiji ne treba mnogo da razbijamo glavu oko nemačkih izbora. Ko god da pobedi, u Srbiji će tražiti novog Nedića

Trebalo bi hitno ozdraviti sistem prosvete, na svim nivoima, inače nam neće pomoći ni časovi od 45 minuta, ni od 30 minuta. Sistem čine ljudi, a osnovni kriterijum za ozdravljenje prosvete treba da bude stručnost i posvećenost pozivu, a ne politička podobnost i korumpiranost.

Licemerno deluje preventivni lament Brankice Stanković o tome kako će ona i njena ekipa zbog ovog serijala verovatno ponovo biti optuženi za „izdaju“. Samim naslovom ciklusa i tendencioznim komentarima oni naprosto ne ostavljaju prostora da njihov projekat bude kvalifikovan drugačije.