Siguran sam da je i sam ruski premijer ostao pomalo zbunjen toplinom dočeka, tačnije rečeno, erupcijom emocija i oduševljenja koje ga je dočekalo kada se pojavio na Marakani. I ta emocija nipošto nije beznačajan „kapital“, samo ako ga se želi, ume i sme adekvatno uopotrebiti.

Posle ovih izbora ovo je Ibi opozicija. Ovo je opozicija kojoj izgleda ne valja narod. Ovo je opozicija koja ne želi da menja ni Vučića, ni sebe, već želi da promeni narod. Narod je potkupljiv, nepismen, sklon autoritarnom načinu upravljanja, glup, primitivan, neprosvećen

Dve stotine godina nakon Marksovog rođenja definitivno je mudro razmisliti o njegovoj intelektualnoj svojini. Međutim, to ne treba da činimo u slavljeničkoj atmosferi, već da vakcinišemo svoja otvorena društva protiv totalitarnih iskušenja koja vrebaju u njegovim pogrešnim teorijama.

DŽ. Dejmon je vodio naglašeno konzervativnu poslovnu politiku, za razliku od ostalih čelnika velikih finansijskih kompanija koji su se međusobno takmičili za prestiž – ko od njih ima agresivniju poslovnu politiku i koliko je spreman  da ulazi u najrizičnije poduhvate.

Sa početkom rata u Ukrajini SAD su lansirale strategiju „containment 2.0“ protiv Rusije sa do sada najobuhvatnijim sankcijama u istoriji

Danas je neophodno govoriti jasno, konkretno i usredsređeno sa otvorenim ukazivanjem na glavni koren i ishodište razaranja našeg društva, a on je oličen u autoritarnom, nedemokratskom i osionom naprednjačkom režimu čija je glavna okosnica sadržana u uspostavljenom sistemu ničim kontrolisane lične vladavine Aleksandra Vučića.

Naši nepismeni dedovi su naizust znali epsku poeziju, ''Gorski vijenac'', srpske legende, pripovetke i bajke i tako su vekovima i održali zlatne niti srpskog pamćenja. Ja sam kao dete od svoje babe Zorke, kroz epske pesme čula svu istoriju srpskog roda i još pre polaska u osnovnu školu znala ''Ko ne doš'o na boj, na Kosovo''.

Srpski umetnici i politički radnici su godinama vežbali da se u ime Srbije izvinjavaju i za što jesu i za što nisu krivi. Tako su političari sticali epitet „demokratskog lidera“, a umetnici dobijali koproducentske ugovore od regionalnih i evropskih kulturnih institucija.

Srčano je tu „filozofiju" prigrabio Hitler. Pod parolom da „ljudska prava ruše državno pravo" oteo je Česima Sudete. Njegovim stopama koračao je, znatno kasnije, levičar i pacifista Fišer. Grmeo je: „Sme li Ujedinjenim nacijama državni suverenitet da bude važniji od zaštite ljudi i njihovih prava..."

Ilustrativan primer brzoplete investicije SDPR je i fabrika municije u Uzićima, koja je konkurencija užičkom Prvom partizanu. Iako je fabrika u Uzićima zvanično otvorena, njeni glavni pogoni još nisu instalirani jer se ispostavilo da je napravljena na klizištu i da zgrada tone. Zbog toga kupljene ključne mašine i oprema belgijske firme New Lachaussee (NLC) nisu ni instalirane. Tako se desila čudna stvar – mašinama ističe garantni rok, a da nisu ni uključene.