Od onoga "najviši u Evropi", mislim dži-di-pi, preko "najvećeg skoka na biznis djuing listi u novijoj istoriji", do nebrojenih samohvala o tome kako je izgradio više puteva za nekoliko godina vlasti nego svi Obrenovići, Karađorđevići, Tito, Sloba, Koštunica i Tadić, za više od dva veka, i to svi zajedno!

Moram priznati da se ozbiljno kolebam između vaskrsle „državotvornosti“ Čedomira Jovanovića – sa sve nacionalnom zastavom koja izbija iz pozadine – i ekonomsko-patriotskih spotova Mlađana Dinkića u kojima Mlađa grmi protiv „partijske države“, pljačke i nelogičnosti u sistemu PDV-a.

Sjedinjene Države fokusiraju svoju spoljnu politiku na Pacifik sa ciljem da izgrade globalni savez koji okružuje Kinu, kako bi sprečio Peking da ospori  američku kontrolu nad tim delom sveta

 A kad se samo setim, kako su naš Vrhovnik i njegovo Državno Klimoglavstvo, složno, snažno i junački ošinuli po onom opasnom D.Đ (14) "čije ime niko ne sme da pomene, a svi se prave blesavi"! Ono jeste da nije on cepao sliku našeg prvog popečitelja prosvete Dositeja, pardon Šarčevića, ali mora malo tu da se poradi na preventivi jer, s obzirom čiji je mali i ko mu je kum, sigurno bi i on cepao ministrov portre, samo da mu je došao šaka...

Ovo nije zemlja iz koje izvire nafta ili koja ima morsku obalu ali svakako jeste zemlja u kojoj se može proizvoditi zdrava hrana i pružiti bogatoj klijenteli odmor u zdravoj, zelenoj sredini.

Novac od kriminala, a posebno od narko-posla, odavno je prisutan u građevinarstvu Srbije i Balkana. U građevinarstvu se obrću velike sume novca tako da je ono idealna mašina za pranje novca stečenog ovom vrstom kriminala

Nažalost, Aleksandar Vučić se u dobrom delu Briselskim i Vašingtonskim sporazumom odrekao južne srpske pokrajine. Ostalo mu je još da ubedi Ruse da ne stave veto u Savetu bezbednosti pa da potpiše sa separatistima uzajamno priznanje

Kusturica nije dozvolio da stogodišnjica Sarajevskog atentata prođe pored nas neobeleženo kao što je prošla saga o celokupnom Prvom svetskom ratu koju smo kroz istorijske udžbenike dobijali u nepotpunoj verziji.

Gospođa Merkel i, naročito, ministar Vestervele poslednjih meseci kao da su se trudili da kad god za to postoji prilika dospu još malo soli na živu kosovsku ranu. A to baš i nije najpreporučljivije u zemlji u kojoj postoji uzrečica „mrzim ga ko Nemca“.

Velikoj većini je potpuno jasno kakve su se epohalne promene u savremenom svetu već desile ali je, ipak, nejasno šta će se dalje dešavati i kako će se aktuelna kriza razvijati. Izvorište krize je, jasno je, ambicija Amerika i njenih, pre svega, evropskih vazala da u gubitku moći zadrže dominaciju u svetu, ali je ipak nejasno šta bi Zapad mogao dalje da preduzme. Malo je racionalnih mogućnosti. Jer, to je bes nemoći.