Razvlašćivanje Vučića će se nastaviti, pokazuju pregovori između vlasti i opozicije koji se odvijaju uz posredstvo EU od 1. marta. Da bi se sakrila ta činjenica ovi pregovori su netransparentni za javnost

Tačnije, od 1994. do 2005. spoljni dug Mađarske je porastao za skoro 50 milijardi dolara. Godine 1994. spoljni dug je iznosio 27 milijardi dolara, a posle  ulaska u EU, dug je 2005. godine dostigao nekoliko puta veću sumu od oko 76 milijardi dolara.

Objašnjenje ovog fenomena, bar kada su u pitanju Srbi, Rusi i druga društva kapitalističke (polu)periferije, slično je – transfer ozlojeđenosti (resantimana) prema dole… To je vrsta malog pakla, na koji su, zapravo, sami sebe osudili. I druga kazna i nije potrebna.

Prosto, komšijska pomoć nije lična Vučićeva donacija, već je pomoć svih građana Srbije, ali ako se ni sam Vučić ne trudi da je jedino tako i prikaže, nego sebe ističe u prvi plan, onda ne treba da čudi ni kada se deo predstavnika onih građana FBiH kojima je pomoć upućena – ponašaju kao nepopravljivi politički magarci

Možda će se nakon smrti Dobrice Ćosića stvoriti uslovi da on ne bude više predmet stalnih politilkantskih i pamfletističkih napada već će njegovo književno delo biti predmet novih i objektivnih analiza.

Čak i ovako devastirani i poluokupirani imamo ponešto da ponudimo i čime da pripretimo. A pogotovo tih aduta ima u razgovoru sa bivšom jugoslovenskom braćom – Slovencima i Hrvatima, koji su sa svojim proizvodima za poslednjih deset godina preplavili Srbiju.

Velikoj većini je potpuno jasno kakve su se epohalne promene u savremenom svetu već desile ali je, ipak, nejasno šta će se dalje dešavati i kako će se aktuelna kriza razvijati. Izvorište krize je, jasno je, ambicija Amerika i njenih, pre svega, evropskih vazala da u gubitku moći zadrže dominaciju u svetu, ali je ipak nejasno šta bi Zapad mogao dalje da preduzme. Malo je racionalnih mogućnosti. Jer, to je bes nemoći.

Krenulo je 24. marta u 19:41. Tog jutra su nemačke novine, naravno, osvanule ne znajući da će krenuti. Pisale su da traje „odbrojavanje“. Sledećeg dana je to bila gotovo jedina tema. Komentatori su mahom imali razumevanja, u vrhunsko merilo je avanzovala potreba da NATO očuva „verodostojnost

Ni jedna od ovih mera nije nikakav „rat“, ali jeste jasan znak da vam je ozbiljno stalo do svog teritorijalnog integriteta i da ste spremni da se za njega ozbiljno založite. U protivnom, nemojmo da se foliramo i dalje „kuvamo žabu“ zvanu srpsko javno mnjenje. Hajde da lepo učinimo ono što nam LDP i B92 predlažu svo vreme.

Privatne vojske postoje vekovima. potreba plaćenika je bila posebno rasprostranjena tokom Hladnog rata, posebno u Africi, u kontekstu dekolonizacije i građanskih ratova koji su usledili